Za neke ljude sindikati predstavljaju solidarnost među radničkom klasom, za druge, oni predstavljaju povezanost sa organizovanim kriminalom poput Džimija Hofe, legendarnog vođe Timstera, Sindikata kamiondžija.
Sindikati u Sjedinjenim Američkim Državama imaju dugu i živopisnu istoriju. U 19. veku, ekspanzijom industrijske revolucije povećale su se i proizvodne mogućnosti.
Zapostavljajući poljoprivredu, sve više radnika odlazi na težak rad u fabrikama, rudnicima, na kojima bivaju suočeni sa svim oblicima teškog, surovog i napornog rada, uz puno prekovremenog rada, za niske plate i uz masu zdravstvenih rizika.
Ni žene, ni deca nisu bili pošteđeni rada u fabrikama, uz daleko manju platu od muškaraca.
Uobičajen metod protesta radnika u 19. veku u SAD bio je štrajk .
Štrajk je kada grupa radnika prestaje sa radom u znak protesta prema uslovima rada ili kao adut u pregovorima između rada i upravljanja.
Iako su danas štrajkovi uglavnom miroljubivi događaji, tada su bili sasvim suprotno.
Lista značajnih štrajkova 19. veka u SAD pokazuje brojne štrajkove koji su „slomani“ od angažovanih milicija, policija ili US vladinih trupa, koje su često dovodile do smrti radnika.
Sami poslodavci su često angažovali privatne kompanije poput zloglasne Pinkertonove detektivske Agencije, koja je zastrašivala štrajkače, tukla ili obezbeđivala štrajkbrehere prilikom prolaska kroz mrtvu stražu na fabričkim kapijama koje su blokirali štrajkači.
Danas, u SAD ima oko 15,4 miliona u članstvu sindikata, a najveći vrhunac bio je 1945, kada 35 odsto ukupne radne snage SAD bilo u članstvu nekog od sindikata.
Sindikati su i dalje važan faktor zaštite radnika, oni su osnovni deo istorije i dalje imaju veoma snažan uticaj u SAD.
Info