Ko je bila Rosa Luxemburg?

Rosa Luxemburg – kratka politička biografija

Rosa Luxemburg Stiftung nosi ime jedne od najvećih revolucionarki dvadesetog veka. Roza Luksemburg (Rosa Luxemburg) je bila marksistička teoretičarka, revolucionarka i socijalna filozofkinja.

Roza Luksemburg (1871–1919) je bila predstavnica demokratskog socijalizma u Evropi. Svim snagama je nastojala da spreči izbijanje Prvog svetskog rata (1914–1918.). Karl Libkneht (Karl Liebknecht) i Roza Luksemburg su bili najvažniji predstavnici internacionalističke i antimilitarističke tendencije u predratnoj Socijaldemokratskoj partiji Nemačke (SPD). Kada je SPD odlučila da podrži nemačku ratnu politiku, Roza Luksemburg i Karl Libkneht su bili isključeni iz partije. Podržala je Rusku revoluciju 1917. godine, ali je, kao revolucionarna demokratkinja, zadržala određenu distancu i oštro kritikovala diktatorsku politiku boljševika.

Roza Luksemburg je pripadala diskriminisanoj i često progonjenoj manjini. Bila je Jevrejka i mada nije bila religiozna, nije mogla izbeći sudbinu mnogih žrtava antisemitizma. Živela je u periodu opterećenom predrasudama prema svemu što je radila. Doktorirala je u vreme kada je mali broj žena mogao steći akademsko obrazovanje. Bila je jedna od retkih žena koje su aktivno učestvovale u političkom životu. Predrasude prema ženama, a posebno prema onima sa istaknutom javnom ulogom, bile su rasprostranjene u celom društvu, pa i u levičarskim partijama. Iako je dobila nemačko državljanstvo, njeni politički protivnici su je uvek smatrali strankinjom, Poljakinjom i Jevrejkom.

Aktivizam Roze Luksemburg je povezan s razvojem međunarodnog radničkog pokreta, kao i sa borbama između različitih tendencija u tom pokretu i njegovim raspadom. Posle isključenja iz SPD, učestvovala je u osnivanju Spartakističke lige, marksističke revolucionarne grupe od koje je kasnije nastala Komunistička partija Nemačke (KPD, 1919).

Aktivno je učestvovala u neuspešnoj revoluciji u Nemačkoj 1918–1919. Ustanak su ugušili ostaci monarhističke armije i desničarske protofašističke paravojne formacije, Frajkorps (Freikorps), koje je poslala Vlada. U januaru 1919, Roza Luksemburg, Karl Libkneht i hiljade drugih bili su uhapšeni, mučeni i brutalno ubijeni.

Roza Luksemburg se odlučno borila protiv rata i diktature, uvek insistirajući na vezi između političke slobode i socijalne jednakosti. Mnogi savremeni politički pokreti, iz celog sveta, svoju snagu crpe iz njenih promišljanja i aktivizma.