Радник има свога бога, синдиката званог СЛОГА,
том се радник Богу моли, јер радника СЛОГА воли.
Бићу СЛОГИН синдикалац, нисам ја за минималац,
па нек газда онда проба, да ме има као роба.
Мора неко да ме те штити, део СЛОГЕ ја ћу бити,
он је против капитала, због кога је плата мала.
То не значи што сам вредан, да сам само роб још један,
па да може шуша свака, до бесвести да ме њака.
Само један живот имам, за кога се ја то цимам,
дирати ме нико неће, јер здравље је мени прече.
Белосветске сад барабе, хоће да им радим Џабе,
још држава их стимулише, да се радник експлоатише.
Има радник да се пита, ко у време друга Тита,
порука је СЛОГЕ наше, радника ће да се плаше.
Бићу СЛОГИН синдикалац, ничији ја нисам талац,
па да видим дал ће смети, свака шуша да ми прети.
Ја позивам све раднике, сад у СЛОГУ да се сјате,
мора неко да нас штити, ил нас више неће бити.
И на крају ове песме, дирати се радник не сме,
капитали нека чују, шта из СЛОГЕ поручују.
Аутор: Милан Пернат Миња, синдикалац СЛОГЕ из Зрењањина.
…