Социјални дијалог је механизам у оквиру кога представници владе, синдиката и уније послодаваца покушавају да успоставе стање социјалног мира.
Успостављање Социјалног дијалога доводи до успостављања међусобног поверења између ових група.
Социјални дијалози се разликују по томе, која је политичка фамилија доминантна: либерали се залажу за конццепт минималних издавања државе, социјалдемократе за државу благостања.
Да би социјални дијалог постао институционализован, потребни су: тржишна економија, активно цивилно друштво, развијени политички систем и стабилизоване политичке институције.
Социјални дијалог се темељи и на култури дијалога, међусобног уважавања и толеранције.
Социјалним дијалогом се тежи ка смањењу сиромаштва и незапослености, доступном и исплативом раду, одрживом пензионом систему, квалитетном образовању и доступности основним здравственим услугама.