Ja sam iskreno zabrinut!
Brine me, na primer, sa kojom lakoćom mediji „učitavaju“ u mozak naših ljudi poruke koje im seviraju vlastodršci. Gledam kako su se radnici brzo primili na veštački nametnutu podelu na radnike koji rade u privatnom i one koji rade u javnom sektoru. Radnici se mogu deliti na dobre i loše, vredne i lenje, vešte i trapave, spremne za usvajanje novih znanja i one učaurene itd… Oblik svojine preduzeća u kojem se radi ne karakteriše radnika. Ako vlastodršci pominju zaposlene u privatnom sektoru, kako se ne sete gomile onih kojima se ne uplaćuju doprinosi, rade bez socijalnog osiguranja, prava na odmor, bolovanje itd? Kad pominju zaposlene u javnom sektoru, zašto ne razdvoje radnike od neradnika, onih koje su oni doveli u te firme? Veliki broj „privatnika“ je kapital stekao upravo pljačkajući javni sektor, uz zaštitu političara.
Vladimir Radosavljević
Budžet Srbije se neuporedivo više puni iz tog javnog, u odnosu na privatni sektor. A radnici Srbije (svi radnici, bez obzira gde rade) nikako da shvate da smo svi žrtve i da o nama niko ne misli. Kad aktuelni političari govore o zaštiti privatnog sektora, oni misle na zaštitu i pomoć svojih prijatelja, tajkuna i vlasnika tih firmi. Svi najjači privatnici i tajkuni su nastali otimanjem ili pljačkom društvenih firmi i javnih preduzeća još 90- tih. Valjda je to potpuno jasno? A radnici jedinu šansu imaju u ZAJEDNIČKOJ borbi za poštovanje i poboljšanje svojih radnih prava. U toj borbi neće ih predvoditi ni političari, ni njihove gazde. Oni su sa druge strane! Zato, kolege, ne nasedajte na tu veštački nametnutu podelu među radnicima. Ne zaboravimo ko nam je kriv za situaciju u kojoj se nalazimo.
Naravno, nije ovo jedina stvar koja zabrinjava. Eh, da je, gde bi nam kraj bio? Zabrinjava recimo i to da visina „minimalca“ koja je sramna i ne menja se mesecima, nije tema. Tema su novo zapošljavanje, nova radna mesta… A za koje plate? U kakvim uslovima? Kad će to da budu teme? Da li će i dalje da lobiraju po svetu za investicije u Srbiji ističući jevtinu radnu snagu kao najveću povoljnost? Da li će i na dalje da “pune” srpski budžet plaćajući iz njega zapošljavanje radnika kod „stranih investitora“? Da li će da ga dopunjavaju opraštajući i dalje tim „investitorima“ poreze i doprinose? Država je pod potpunom kontrolom tajkuna, stranih „privrednih komora“, banaka i kapitalista.
Radnici Srbije – ko vas predstavlja u toj vlasti i ko o vama brine? Opljačkali su naše fabrike, a sad sprovode plan prevođenja i nas, malobrojnih, koji smo ostali u njima da radimo, i buduće zaposlene (ako ih bude) u robove. Nekada su robovi u osvajanje slobode kretali kidajući lance na rukama. Da li ćemo i mi sačekati da nam još navuku i bukagije pa tek onda krenuti u borbu za slobodu i ostvarenje prava na dostojanstven život?
A i ovo, što sam naveo, samo je mali deo stvari zbog kojih sam zabrinut!
Vladimir Radosavljević