Ја сам искрено забринут!
Брине ме, на пример, са којом лакоћом медији „учитавају“ у мозак наших људи поруке које им севирају властодршци. Гледам како су се радници брзо примили на вештачки наметнуту поделу на раднике који раде у приватном и оне који раде у јавном сектору. Радници се могу делити на добре и лоше, вредне и лење, веште и трапаве, спремне за усвајање нових знања и оне учаурене итд… Облик својине предузећа у којем се ради не карактерише радника. Ако властодршци помињу запослене у приватном сектору, како се не сете гомиле оних којима се не уплаћују доприноси, раде без социјалног осигурања, права на одмор, боловање итд? Кад помињу запослене у јавном сектору, зашто не раздвоје раднике од нерадника, оних које су они довели у те фирме? Велики број „приватника“ је капитал стекао управо пљачкајући јавни сектор, уз заштиту политичара.
Владимир Радосављевић
Буџет Србије се неупоредиво више пуни из тог јавног, у односу на приватни сектор. А радници Србије (сви радници, без обзира где раде) никако да схвате да смо сви жртве и да о нама нико не мисли. Кад актуелни политичари говоре о заштити приватног сектора, они мисле на заштиту и помоћ својих пријатеља, тајкуна и власника тих фирми. Сви најјачи приватници и тајкуни су настали отимањем или пљачком друштвених фирми и јавних предузећа још 90- тих. Ваљда је то потпуно јасно? А радници једину шансу имају у ЗАЈЕДНИЧКОЈ борби за поштовање и побољшање својих радних права. У тој борби неће их предводити ни политичари, ни њихове газде. Они су са друге стране! Зато, колеге, не наседајте на ту вештачки наметнуту поделу међу радницима. Не заборавимо ко нам је крив за ситуацију у којој се налазимо.
Наравно, није ово једина ствар која забрињава. Ех, да је, где би нам крај био? Забрињава рецимо и то да висина „минималца“ која је срамна и не мења се месецима, није тема. Тема су ново запошљавање, нова радна места… А за које плате? У каквим условима? Кад ће то да буду теме? Да ли ће и даље да лобирају по свету за инвестиције у Србији истичући јевтину радну снагу као највећу повољност? Да ли ће и на даље да “пуне” српски буџет плаћајући из њега запошљавање радника код „страних инвеститора“? Да ли ће да га допуњавају опраштајући и даље тим „инвеститорима“ порезе и доприносе? Држава је под потпуном контролом тајкуна, страних „привредних комора“, банака и капиталиста.
Радници Србије – ко вас представља у тој власти и ко о вама брине? Опљачкали су наше фабрике, а сад спроводе план превођења и нас, малобројних, који смо остали у њима да радимо, и будуће запослене (ако их буде) у робове. Некада су робови у освајање слободе кретали кидајући ланце на рукама. Да ли ћемо и ми сачекати да нам још навуку и букагије па тек онда кренути у борбу за слободу и остварење права на достојанствен живот?
А и ово, што сам навео, само је мали део ствари због којих сам забринут!
Владимир Радосављевић