U modernom društvu, gde se ljudska prava i dostojanstvo svakog pojedinca smatraju temeljem civilizacije, postavlja se pitanje: kako je moguće da radnici, stubovi svake ekonomije, i dalje žive i rade u uslovima koji odzvanjaju ehom prošlosti, gde su bili smatrani nižim slojem, gotovo robovima?
Ovaj paradoks leži u srcu rasprave koja se vodi u Srbiji, zemlji koja se, poput mnogih drugih, bori sa balansom između industrijskog razvoja i zaštite prava radnika.
Sećam se da sam kao radnik, u radničkom odelu, sa šlemom i čizmama, ulazio u Vladu Srbije. Ovaj prizor danas se čini kao prizor iz nekog davno zaboravljenog vremena. Priče o takvim susretima, gde su predstavnici radnika i vlasti razgovarali kao ravnopravni partneri, sada zvuče utopijski. Nije bilo idealno, ali su tada sindikalci, poslodavci i predstavnici vlasti razgovarali i poštovali jedni druge.
Promena je došla sa novim vremenom i novom SNS vlašću, koja je, umesto da jača osnove radničkih prava, dopustila da se radnička klasa tretira kao potrošna roba, zamenjiva i nevažna. Rezultat? Radnici koji preživljavaju u uslovima koji su daleko od humanih i pravednih, zarobljeni u ciklusu niskih plata, loših radnih uslova i još lošijeg života.
Sindikat Sloga nam čijem sa čelu stao je u odbranu ovih nepravdi, boreći se ne samo na ulicama i u fabrikama, već i u Narodnoj skupštini predstavljajući potpuno novi Zakon o radu. Naša borba nije samo borba za bolje uslove rada; to je borba za dostojanstvo, za pravdu, za pravo da se od svog rada ne samo preživljava, već i dostojanstveno živi.
Podržala nas je Stranka slobode i pravde, a onda i druge stranke, danas okupljene u koaliciji „Srbija protiv nasilja“. Naš cilj je da živimo i radimo kao radnici u Evropi, a ne kao radnici u Kini, Turskoj ili Filipinima. Vlast SNS i SPS je odbila da na dnevni red stavi naš predlog novog Zakona o radu i tako dokazala da oni ne štite radnike, već bahate investitore koji, i pored državnih subvencija, isplaćuju bedne plate, ne obezbeđuju sigurnost na radu, ne brinu o zdravlju zaposlenih, ne čuvaju životnu sredinu.
Ne smemo zaboraviti ni brojne žrtve ove borbe – radnike koji su izgubili živote ili zdravlje zbog nehumanog tretmana i neadekvatnih uslova rada. Svaka od ovih priča je podsetnik na cenu koju plaća ljudskost kada je ekonomski interes stavljen iznad nje.
Nalazimo se na prekretnici, gde je izbor jasan: nastaviti podržavati sistem koji tretira radnike kao robove ili glasati za promenu koja će radnicima vratiti dostojanstvo i prava. Glas za Zakon o radu, glas za „Srbiju protiv nasilja“, nije samo glas za radnike; to je glas za pravednije društvo, za državu socijalne pravde, gde vlast, poslodavci i sindikati zajedno grade bolju budućnost.
U vremenu kada se čini da su prava radnika uvek pod udarom, više nego ikad je važno podići glas. Ne dopustimo da radnik u Srbiji bude rob. Neka ovaj glas bude naš zajednički korak ka društvu u kojem će svaki radnik biti poštovan i vrednovan, društvu u kojem radnik ne samo da radi, već i živi dostojanstveno.
Mi, iz Sindikata „Sloga“, koje radnici znaju sa štrajkova i protesta, i kao jednog od najborbenijih sindikata u Srbiji smo na listi broj 7 „Srbija protiv nasilja“, u Beogradu, takođe na listi broj 3. Mi smo garancija da radnik, nakon promene vlasti, neće biti rob, već slobodan čovek. I zato vas pozivam da glasate za nas, pozivam vas da glasate za novi Zakon o radu, pozivam vas da glasate za bolji život radnika. Naš cilj nije da vladamo, već da stvorimo državu socijalne pravde gde će vlada, poslodavci i sindikati biti partneri.
Željko Veselinović, kandidat za poslanika liste „Srbija protiv nasilja“
Izvor: direktno.rs Glas za „Srbiju protiv nasilja“ je glas za pravednije društvo i državu socijalne pravde
.