Često nas političari i ekonomisti upozoravaju na argentinski scenario. Šta je to u stvari? Stiče se veoma jak utisak da ljude u Srbiji ova tema uopšte ne zanima, a veoma je bitna po budućnost i održivost ekonomije, samim tim i nacije.
Zato, pokušaćemo da vam približimo ovu temu kako bi shvatili šta to može da nas zadesi ukoliko se budemo ponašali neodgovorno i dopuštali da nam zemlju vode neodgovorni ljudi, koji nas zadužuju netransparentno, ponašaju se autoritativno i osiono.
Argentinski scenario je ekonomski kolaps koji je zadesio Argentinu 2001. godine. Uzroci krize bili su složeni, uključujući diktaturu, prevelik javni dug, devalvaciju valute i bankrot banaka.
Kriza je uzrokovala potpuni ekonomski kolaps i društvenu nestabilnost u zemlji. Ljudi su masovno dizali novac s bankovnih računa, banke su zatvarale vrata i vlada je proglasila bankrot. Mnogi ljudi su izgubili svoje životne ušteđevine, a cene hrane i drugih osnovnih potrepština dramatično su porasle. Ljudi su gladovali, pojavila se visoka stopa siromaštva i nezaposlenosti.
ŠTA JE BIO GLAVNI UZROK?
Glavni uzrok je loše upravljanje ekonomijom i niz propusta u ekonomskoj politici. Posebno u upravljanju javnim financijama. Razlozi za ovaj kolaps sežu i u upravljanju državom. Za vreme vojne diktature, Jorge Rafael Videla, koji je vladao od 1976. do 1981. godine, uspostavljena je vojna hunta koja je izvršila masovna kršenja ljudskih prava, uključujući mučenje, ubistva, nestanke ljudi, bezočnu pljačku države i njenog kapitala.
Mnogi vlastima bliski biznismeni su se zaduživali, a zatim jednostavno proglašavali bankrotstvo firmi. Svaka nova vlada bi onda preuzela dug. Izvoz je opadao, a njihovi proizvodi su bili krajnje nekonkurentni u odnosu na okruženje. Ovo, u kombinaciji sa fiskalnom nedisciplinom, stalnom političkom nestabilnošću i nerealnim stopama rasta, dovelo je do toga da zemlja jednostavno nije mogla više da vraća spoljni dug.
DA LI JE JEDAN OD UZROKA I PRETERANO ZADUŽIVANJE ZEMLJE?
Da, preterano zaduživanje zemlje bilo je važan segment uzroka argentinskog ekonomskog kolapsa 2001. godine. Tokom 1990-ih, Argentina je preduzela niz mera za stabilizaciju ekonomije, uključujući fiksiranje valute na dolar i privatizaciju državnih poduzeća.
Ove mere dovele su do privlačenja velike količine stranog kapitala u Argentinu, što je u početku omogućilo ekonomski rast zemlje. Međutim, kako su se javni rashodi povećavali, zemlja se sve više zaduživala da bi održala svoje projekte i programe, uključujući krupne infrastrukturne projekte i socijalne programe.
Kad se dogodio privredni pad, Argentinsko fiksno vezivanje za američki dolar postao je neodrživ. Kao rezultat toga, Argentinska valuta (peso) je devalvirala, a zemlja se našla u situaciji u kojoj je bilo teško vraćati dugove. Kako su ljudi počeli dizati novac s bankovnih računa, bankarski sistem je propao, što je dodatno pogoršalo situaciju.
Ukratko, preterano zaduživanje zemlje, pogotovo za financiranje javnih rashoda, bio je jedan od uzroka argentinskog ekonomskog kolapsa.
DA LI SRBIJA MOŽE DOŽIVETI TAKAV SCENARIO?
Tokom devedesetih godina 20. veka, Srbija je već doživela ozbiljan ekonomski kolaps za vreme vlasti Slobodana Miloševića. Uzroci ovog kolapsa bili su mnogobrojni, a među glavnim su se nalazili hiperinflacija, veliki spoljni dugovi, loša privredna politika, sankcije i ratovi.
Hiperinflacija je bila jedan od najvećih uzroka ekonomskog kolapsa u Srbiji u to vreme. Krajem 1993. godine, inflacija je bila veća od 300%, što je dovelo do toga da novac u Srbiji praktično nije imao nikakvu vrednost. Ovo je dovelo do naglog pada standarda građana, koji su se suočili sa visokom nezaposlenošću i siromaštvom.
Loša privredna politika takođe je doprinela ekonomskom kolapsu, jer su vlasti subvencionisale velike državne kompanije, što je dovelo do velikih gubitaka u državnom budžetu, mutnih radnji sa novcem građana od strane privatnih Banaka ( Dafina, Jezda…) i pada privrede.
Sankcije koje su uvedene protiv Srbije u periodu od 1992. do 1995. godine, takođe su jačale ekonomski kolaps u zemlji. One su dovele do pada izvoza, ograničavanja uvoza i nastavka povećanja spoljnog duga.
IMA LI OPASNOSTI OD ARGENTINSKOG SCENARIJA
S obzirom na trenutne ekonomske pokazatelje, postoje naznake da bi Srbija mogla upasti u zamku ekonomskog kolapsa sličnom onome u Argentini 2001. godine.
Iako je Srbija tokom protekle decenije preduzela brojne mere za poboljšanje svoje ekonomije, uključujući stabilizaciju valute, smanjenje javnog duga, poboljšanje upravljanja javnim financijama, smanjenje nezaposlenosti i podsticaje privrednog rasta kroz različite programe i reforme, posebno privlačenja stranih investija davanjem subvencija, ona se suočava sa brojnim izazovima, uključujući visok javni dug, nisku produktivnost i nedovoljnu konkurentnost. Stoga bi bilo važno da Srbija što transparentnije svoje finansije usmerava na održivo i transparentno upravljanje, kako bi se obezbedila stabilnost i rast ekonomije.
Međutim, ono šta ozbiljno zabrinjava je totalna netransparentnost u pravdanju javnih finansija, loše upravljanje javnim preduzećima, posebno velikih poput EPS-a i konstantni rebalansi budžeta, od lokala do Republike.
Loša uprava i korupcija mogu dovesti do slabih ekonomskih politika i odluka, što definitivno dovodi do ozbiljnih ekonomskih problema. Nedostatak transparentnosti u upravljanju i kršenje pravila i zakona mogu dovesti do pogoršanja situacije i neuspeha u upravljanju finansijama.
Targetiranje novinara izdajnicima, progoni i njihova zatvaranja, zastrašivanja i fizički napadi na političke protivnike, samo dodatno dolivaju ulje na vatru koju vlast neodgovorno svakodnevno podgreva, čak i u Parlamentu koji bi trebao da bude simbol donošenja demokratskih odluka. U isto vreme narod se sve više suočava sa enormno visokim cenama osnovnih životnih namirnica i nemogućnosti da se pokriju osnovni životni troškovi.
Dakle, jedini mogući zaključak je: Ukoliko se ovako nastavi, argentinski scenario nam kuca na vratima!
Autor: PH (Sloga)
…