Када се Французима заврши радни дан у 18:00, они заиста престају да раде.
Према новом колективном уговору у Француској, запослени су обавезни да се не осврћу на мејлове својих шефова.
– чак ни на паметним телефонима – пошто напусте своје канцеларије и оду кући да се одмарају Ако којим случајем нисте већ довољно љубоморни на Французе, њихов опуштени стил, дивни акценат и колективну вољу да контролишу калорије, знајте да су управо забранили својим шефовима да их узнемиравају пошто им се заврши радни дан.
Па, добро на неки начин јесу. Пошто су приметили да су шефови вешти да преко паметних телефона, у било које доба дана или ноћи уђу као уљези у домове своји запослених и тако продуже радно време на више од 35 сати радне недеље коју је ова земља славно увела 1999, синдикати су узвратили ударац. Савези послодаваца и синдикати су потписали нови, правно обавезујући колективни уговор према којем су послодавци обавезни да се постарају да запослени остану „искључени “ ван радног времена.
Према овом договору, који се примењује на око 250.000 запослених у сектору технологије и консалтинга (у које спаде и француских огранак Гугла, Фејсбука, Делоита и ПwЦ), и запослени ће морати да одоле искушењу да баце поглед на материјале који имају везе са радом на својим компјутерима или паметним телефонима – или на било који другу злонамерну навалу на њихово време које су према домаћим прописима обавезни да проведу на све оно што Французи зову слатки живот. И предузећа морају да се постарају да не излажу запослене притиску да то ураде. На тај наћин се мора поштовати дух – и Француске – као и слово закона.
То је у реду. Док јадни, бледуњави, згрбјлени Британци јуре тамо-амо, све више страхујући од претње вишка запослених због рецесије и од владиних мера који дају предност комфору шефова и акционара над правима радника, континенталци престају да раде кад се заврши радно време. Док се ми прибојавамо од још једне касне /додатне смене/која траје читаву ноћ, преко Ламанша пијуцкају вино и размишљају о најмање другој половини дружења после радног времена пре него што оду кући да уживају у остатку тог дивног баланса између професионалног и приватног живота у трајању од 133 сати недељно.
За неке је то сасвим у реду, зар не ?
Овај чланак измењен је 11. априла 2014. У неизмењеној верзији стајало је да ће колективни уговор имати дејство на „милион запослених“ и да ће „увести обавезу“ да запослени после шест сати послеподне “дисконектују”своје телепхоне. Према споразуму, запослени су обавезни да се не примају позиве нити мејлове из канцеларије после радног времена да би са сигурношћу у потпуности могли да остваре право на одмор који је већ обавезан према француским прописима о раду, али се не наводи тачно време када су они обавезни да то учине. Иако су споразум потписали синдикати који заступају 1 милион запослених, он ће се директно важити само за 250.000 радника.
Извор: Гардијан