Za “slogu.org.rs” napisao: Vladimir Radosavljević | 18/01/2014
Odgovor na ovo pitanje može biti i jako kratak – zato što ZOR, ovako napisan, ne pomaže i ne odgovara nikom , sem poslodavcima koji planiraju da se iživljavaju nad svojim radnicima. Ni dobrim poslodavcima ovakav zakon nije potreban. O zaposlenima da i ne govorimo!
Idealni radnik za poslodavce!
Zašto ne odgovara nikome, pa čak ni onima koje Radulović prisvaja i promoviše kao podršku njegovim reformama. Prvo, da vidimo koga on to ubraja u one čiji je interes da se najavljeni zakon usvoji.Dakle: vlasnike malih i mikro preduzeća, zaposlene u privatnom sektoru i sve nezaposlene. Da li je to baš tako? Da li pripadnici ovih grupa zaista nešto dobijaju ovim zakonom? Krenimo redom:
Vladimir Radosavljević
RADNICI U PRIVATNOM SEKTORU imaju interes da podrže Radulovićeve reforme jer će na taj način sve ono što se već naveliko radi u tom sektoru (čast izuzecima, doduše retkim) biti i legalizovano, čime će izgubiti i jedinu nadu se na bilo koji način (zakonom) mogu štititi? U njihovom je „interesu“ da imaju fleksibilno radno vreme (zavisno od potrebe poslodavca) , i do 12 sati dnevno, i što je još gore, u vreme svog dnevnog odmora, ako se takva potreba ukaže kod poslodavca (odradite smenu, odete kući, a u 2 po ponoći vas poslodavac, s punim pravom koje mu omogućuje ovaj zakon, pozove da odradite neki sitan poslić koji je neplanirano iskrsao , dva- tri sata…) Pri tome, čak, neće vam biti plaćen ni prekovremeni rad, ali ne samo to, neće vam biti plaćen čak ni noćni rad! Možda Radulović nije mislio na to? Možda je mislio da im je u interesu što im se godišnji odmor skraćuje sa obavezne 3, na 2 nedelje? A možda nije ni na to mislio? Možda na ono da poslodavac nije u obavezi da ugovori cenu rada? Ili da vas sa sadašnjih godinu dana može „probati“ do 3 godine? Za koji je stepen težine poslova potrebno da neko na probnom radu provede 3 godine da bi poslodavac mogao da proceni da li on zaslužuje da bude zaposlen na tom radnom mestu? Možda je u interesu radnika u privatnom sektoru to da poslodavac može bez ikakvog navođenja razloga da uruči otkaz trudnici ili porodilji? Ili nekom ko je bio odličan radnik 20 godina, ali , stigle ga godine, nije više brz kao radnik od 20 godina? Ili to, da kad odete na bolovanje. sa istog ne morate ni da se vraćate -bolje vam je! Ima još…Ima, na žalost, još puno ovakvih rešenja. Ali, valjda je dovoljno, što se tiče zaposlenih u privatnom sektoru?
VLASNICI MIKRO, MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA – Govori o lošem stanju i preživljavanju na jedvite jade vlasnika ovih preduzeća. Slažemo se! Ali, koliko njih je propalo ili se nalazi na tom putu zbog neadekvatnog ZOR-a? Milsim da im je najteže iz sledećih razloga: 1- Imamo najskuplju državu na svetu! Pri tome ne mislim samo na doprinose i poreze na zarade, koji su drakonski, već i na sve ostale državne REKETE, od iživljavanja prilikom započinjanja posla i plaćanja raznoraznih taksi, naknada, dozvola itd… do klasičnog reketiranja preko inspekcija, ovlašćenih akreditora, veštaka idr… 2- nestabilni uslovi poslovanja, dvovalutni( i dvostruko nerealni ) novčani tokovi, nejednaki uslovi poslovanja za sve (nameštanje javnih nabavki, tendera…dozvola (uviz izvoz da ne pominjemo) idr), korupcija, kriminal, pad standarda stanovništva ( te potražnje, te proizvodnje…), neefikasno sudstvo, stranački i burazersi poslovi… treba li još? Koji, od navedenih problema, po mišljenju ministra Radulovića, rešava ZOR?
Sledeći, NEZAPOSLENI – priča o nezaposlenima je biser! Prvo, malo matematike. Radulovićeva matematika – lakše otpustim radnika, to vodi većem zapošljavanju? Dakle, ako lakše otpustim radnika, zaposliću bar dva (jer to u srpskom jeziku znači- veće!) . Znači – Radulovićeva matematika: 1-1=2 Naša matematika je 1-1= 0 Kad otpustiš radnika, imaš jednog radnika manje! Ako na to mesto primiš novog radnika, rezultat je 1 (dakle, na istom smo broju radnika). Zašto bi neko kad otpusti jednog radnika primio 2? Ili više? Vlasnici bilo kog preduzeća znaju da je i po aktuelnom zakonu jednostavno otpustiti radnika, ako imaju realne razloge ili potrebe za tim. Šta je onda problem? NE POSTOJI ZAKON zbog kojeg će se povećati zapošljavanje! Povećaće se ukoliko postoji potreba za prijemom radnika (povećanje ili proširivanje proizvodnje, kapaciteta i slično). To nema veze sa zakonom o radu. Više sa stvarima iznetim u komentaru pod brojem dva. Povećano zapošljevanje može biti posledica isključivo povećanja proizvodnje, a ona je uslovljena povećanjem potrošnje, i u krug…
REZIME – ima stvari u kojima podržavamo Radulovića. To su sve one o kojima priča, a ništa na njihovom rešavanju ne radi! Patrokratija, zloupotreba javnih preduzeća, paraziti u javnom sektoru ( ali mi pod tim smatramo isključivo zaposlene po stranačkoj ili burazerskoj liniji, a ne sve zaposlene u tom sektoru, kao što on govori), nekontrolisano trošenje para poreskih obveznika, neophodan završetak restrukturanja doživotno restruktuiranih… Mnogo toga. Ali, činjenice govore drugo. Procena je da je u javni sektor udomljeno oko 15 000 „stranačkih kadrova“ do Nove godine? Zašto reformista to ne spomnje, i zašto se na njih ne obruši kao što to čini kad su u pitanju sindikati? Novac iz budžeta se i dalje na iste načine troši. Što to ne sprečava? Redosled poteza je katastrofalan: Teret socijale ćemo sa poslodavaca da prenesemo na državu. Odlično! Ali, prvo ćemo balast socijale da prenesemo s poslodavaca na državu, pa ćemo tek posle da gledamo imamo li u državi za tu namenu odvojenog novca?!? Država će svima da omogući zdravstveno osiguranje – super! Ali, kakvo? Ko ima novca ići će u privatne klinike, ko nema -u državne. Ministar finansija u međuvremenu već izlete sa onim- za to nema novca! Ali, Radulović nastavlja. Ukinućemo izdvajanja za socijalno osiguranje, a za taj novac, valjda ćemo se snaći, biće…!? Za one koji do tad prežive… Dok ne pronađu taj novac. Isto je i sa penzijama…i sa radnicima koji ostanu bez posla… sa svima nama! On iznosi socijalu iz preduzeća i ustanova, ali je NIČIM ne pokriva. Dakle, sve je ovo OK. To hoćemo i mi. Ali, prvo obezbedi sve neophodne preduslove (novac pre svega) pa da krenemo da otpuštamo, da se slobodno razbolevamo, da sa radošću, a ne zebnjom planiramo penzionerske dane ( jer sve dok se govori o minimalnoj ceni rada i penzijama na nivou 200 evra kao dovoljnim za život -očigledno je da se radi o običnoj sprdačini!
Vladimir Radosavljević
sloga.org.rs| 18/01/2014