За “slogu.org.rs” написао: Владимир Радосављевић | 18/01/2014
Одговор на ово питање може бити и јако кратак – зато што ЗОР, овако написан, не помаже и не одговара ником , сем послодавцима који планирају да се иживљавају над својим радницима. Ни добрим послодавцима овакав закон није потребан. О запосленима да и не говоримо!
Идеални радник за послодавце!
Зашто не одговара никоме, па чак ни онима које Радуловић присваја и промовише као подршку његовим реформама. Прво, да видимо кога он то убраја у оне чији је интерес да се најављени закон усвоји.Дакле: власнике малих и микро предузећа, запослене у приватном сектору и све незапослене. Да ли је то баш тако? Да ли припадници ових група заиста нешто добијају овим законом? Кренимо редом:
Владимир Радосављевић
РАДНИЦИ У ПРИВАТНОМ СЕКТОРУ имају интерес да подрже Радуловићеве реформе јер ће на тај начин све оно што се већ навелико ради у том сектору (част изузецима, додуше ретким) бити и легализовано, чиме ће изгубити и једину наду се на било који начин (законом) могу штитити? У њиховом је „интересу“ да имају флексибилно радно време (зависно од потребе послодавца) , и до 12 сати дневно, и што је још горе, у време свог дневног одмора, ако се таква потреба укаже код послодавца (одрадите смену, одете кући, а у 2 по поноћи вас послодавац, с пуним правом које му омогућује овај закон, позове да одрадите неки ситан послић који је непланирано искрсао , два- три сата…) При томе, чак, неће вам бити плаћен ни прековремени рад, али не само то, неће вам бити плаћен чак ни ноћни рад! Можда Радуловић није мислио на то? Можда је мислио да им је у интересу што им се годишњи одмор скраћује са обавезне 3, на 2 недеље? А можда није ни на то мислио? Можда на оно да послодавац није у обавези да уговори цену рада? Или да вас са садашњих годину дана може „пробати“ до 3 године? За који је степен тежине послова потребно да неко на пробном раду проведе 3 године да би послодавац могао да процени да ли он заслужује да буде запослен на том радном месту? Можда је у интересу радника у приватном сектору то да послодавац може без икаквог навођења разлога да уручи отказ трудници или породиљи? Или неком ко је био одличан радник 20 година, али , стигле га године, није више брз као радник од 20 година? Или то, да кад одете на боловање. са истог не морате ни да се враћате -боље вам је! Има још…Има, на жалост, још пуно оваквих решења. Али, ваљда је довољно, што се тиче запослених у приватном сектору?
ВЛАСНИЦИ МИКРО, МАЛИХ И СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА – Говори о лошем стању и преживљавању на једвите јаде власника ових предузећа. Слажемо се! Али, колико њих је пропало или се налази на том путу због неадекватног ЗОР-а? Милсим да им је најтеже из следећих разлога: 1- Имамо најскупљу државу на свету! При томе не мислим само на доприносе и порезе на зараде, који су драконски, већ и на све остале државне РЕКЕТЕ, од иживљавања приликом започињања посла и плаћања разноразних такси, накнада, дозвола итд… до класичног рекетирања преко инспекција, овлашћених акредитора, вештака идр… 2- нестабилни услови пословања, двовалутни( и двоструко нереални ) новчани токови, неједнаки услови пословања за све (намештање јавних набавки, тендера…дозвола (увиз извоз да не помињемо) идр), корупција, криминал, пад стандарда становништва ( те потражње, те производње…), неефикасно судство, страначки и буразерси послови… треба ли још? Који, од наведених проблема, по мишљењу министра Радуловића, решава ЗОР?
Следећи, НЕЗАПОСЛЕНИ – прича о незапосленима је бисер! Прво, мало математике. Радуловићева математика – лакше отпустим радника, то води већем запошљавању? Дакле, ако лакше отпустим радника, запослићу бар два (јер то у српском језику значи- веће!) . Значи – Радуловићева математика: 1-1=2 Наша математика је 1-1= 0 Кад отпустиш радника, имаш једног радника мање! Ако на то место примиш новог радника, резултат је 1 (дакле, на истом смо броју радника). Зашто би неко кад отпусти једног радника примио 2? Или више? Власници било ког предузећа знају да је и по актуелном закону једноставно отпустити радника, ако имају реалне разлоге или потребе за тим. Шта је онда проблем? НЕ ПОСТОЈИ ЗАКОН због којег ће се повећати запошљавање! Повећаће се уколико постоји потреба за пријемом радника (повећање или проширивање производње, капацитета и слично). То нема везе са законом о раду. Више са стварима изнетим у коментару под бројем два. Повећано запошљевање може бити последица искључиво повећања производње, а она је условљена повећањем потрошње, и у круг…
РЕЗИМЕ – има ствари у којима подржавамо Радуловића. То су све оне о којима прича, а ништа на њиховом решавању не ради! Патрократија, злоупотреба јавних предузећа, паразити у јавном сектору ( али ми под тим сматрамо искључиво запослене по страначкој или буразерској линији, а не све запослене у том сектору, као што он говори), неконтролисано трошење пара пореских обвезника, неопходан завршетак реструктурања доживотно реструктуираних… Много тога. Али, чињенице говоре друго. Процена је да је у јавни сектор удомљено око 15 000 „страначких кадрова“ до Нове године? Зашто реформиста то не спомње, и зашто се на њих не обруши као што то чини кад су у питању синдикати? Новац из буџета се и даље на исте начине троши. Што то не спречава? Редослед потеза је катастрофалан: Терет социјале ћемо са послодаваца да пренесемо на државу. Одлично! Али, прво ћемо баласт социјале да пренесемо с послодаваца на државу, па ћемо тек после да гледамо имамо ли у држави за ту намену одвојеног новца?!? Држава ће свима да омогући здравствено осигурање – супер! Али, какво? Ко има новца ићи ће у приватне клинике, ко нема -у државне. Министар финансија у међувремену већ излете са оним- за то нема новца! Али, Радуловић наставља. Укинућемо издвајања за социјално осигурање, а за тај новац, ваљда ћемо се снаћи, биће…!? За оне који до тад преживе… Док не пронађу тај новац. Исто је и са пензијама…и са радницима који остану без посла… са свима нама! Он износи социјалу из предузећа и установа, али је НИЧИМ не покрива. Дакле, све је ово ОК. То хоћемо и ми. Али, прво обезбеди све неопходне предуслове (новац пре свега) па да кренемо да отпуштамо, да се слободно разболевамо, да са радошћу, а не зебњом планирамо пензионерске дане ( јер све док се говори о минималној цени рада и пензијама на нивоу 200 евра као довољним за живот -очигледно је да се ради о обичној спрдачини!
Владимир Радосављевић
sloga.org.rs| 18/01/2014