За “slogu.org.rs” написао: Драган Јанковић
Сада разумем бес Француза који су своје господаре послали на гиљотињу током Француске револуције.
Већ дуже време са напрегнутом пажњом пратим расправе и сукобе везане за предлог новог закона о раду. Желео бих да као обичан грађанин, радник, дам допринос овој теми за коју сматрам да је од значаја за мене као појединца.
Радим осам година код истог послодавца или како то данас воле да зову „угледног бизнисмена“ (већина тих „угледних“ не уме ову реч ни да изгвори). Осам година је дуг период у коме немам ни целих годину дана радног стажа. Сада би држава требала да се запита шта је са преосталих седам које проводим радећи на црно, требало би да се запита шта је са њеним губитком у виду пореза и доприноса. Наравно, држава је битнија од појединца, иако сам до јуче наивно веровао – држава то су грађани.
Данас када сам зашао у трећу деценију живота када се изгледи за нови посао све више смањују мене мој послодавац убеђује како не треба да бринем за пензионо и социјално јер ће се пензије ионако укинути. Наравно, ово га не спречава да уплаћује себе пензионо и социјално. Како сам успео седам година провести радећи на црном? Па то је барем лако. Иако стално говоримо о борби против корупције ја нисам видео никада ни једну инспекцију на мом радном месту. Свака ионако заврши са мојим послодавцем на неком ручку на коме размењују визит карте различитих апоена. Фирма у којој радим има чак некакав правилник о систематизацији радних места у коме пише да за потребе фирме постоје једанаест радних места. Број пријављених радника не прелази ни пола ове цифре, а број оних који раде на црно виши је од фамозних 11.
Интересантне су квалификације потребне за рад у фирми. Потребно је да будете високо образован кадар са знањем низа различитих вештина и страних језика, али да Ваш социјални положај буде што тежи. На основу Вашег социјалног положаја одређује се ваша радна способност тј. колико можете да трпите и колико вам је посао заиста потребан. Ту је и обавезно питање о хороскопском знаку. Мој послодавац јако пази на слагање хороскопских знакова, има посебну плаћену „видовиту“ службу само за ова астролошка питања.
Дневница. Мој послодавац каже да смо сви у фирму претплаћени. У његовом удружењу послодаваца кажу да су радници лењи, багра и да још живе у самоуправљању. Не знам шта је то самоуправљање, нисам био члан са црвеном књижицом као мој врли шеф. СКЈ и друга Кардеља нема, али зато имамо редовну политичку наставу. Шеф је и даље угледни члан странке. Редовно нас врбује и објашњава зашто треба гласати за његову странку. Колико сам схватио чланство у странци носи одређене привилегије које су у сразмери донације које он странци даје.
Када смо код плате. Мој радни сат је 83,33 динара, сваки прековремени сат је наравно неплаћен, сваки сат мање у раду се редовно одбија. Ја највише волим оне дане када се спајају смене и уместо 12 сати радимо 24. Тада добијамо целу једну дневницу без одбитака. Мој послодавац каже да не треба да се пуно бунимо, криза је, људи раде и за мање. Дуплирање смена је код мог шефа уствари вид награђивања. То је оно што се не плаћа, а заслужи сваки поштен и вредан радник. Слододан дан, годишњи одмор су такође наградне категорије за које не добијате никакву новчану надохнаду. Довољно је да уопште радите и да имате годишњи одмор.
Некада су кажу ми постојали некакви ОУР-и, организације удруженог рада. Иако нас послодавци убеђују да престанемо да живимо у прошлости и да заборавимо на самоуправљање ипак у пракси ми радимо као ОУР, барем нека врста ОУР-а. На пример, обавезни смо да носимо своју опрему за рад од куће. Свако од нас користи лични лаптоп за обављање дела радних обавеза. Ово је још један битан услов за запошљавање, поседовање личног лаптопа. Хигијена радног места је за мог шефа од посебног значаја. Зато радници сами издвајају новац за хигијенска средства – од крпе преко разних хемијских средстава до обичног сапуна за руке. Време је кризе па се коришћење фиксног телефона у пословне сврхте избегава, за то поседујемо мобилни за комуникацију унутар фирме. Наравно, за овај посао користимо искључиво лични мобилни телефон за који не добијамо надохнаду када је у питању надохнада за обављене пословне разговоре који догурају и до неколико хилљада динара. Да, и поседовање мобилног телефона на коме стално имате довољно кредита је један од услова за запослење. У пракси као што видите ми удружујемо средства и рад са нашим послодавцем, прави кардељевски ОУР.
Искрено мене и не интересује претерано нови закон о раду. Видео сам како се у пракси поштује и садашњи. У мом животу, као и у животу мојих колега који дрхте над својом егзистенцијом он ништа неће променити. И даље ћемо бити радници на црном са сменама од 12-14 сати и сатницом од 83,33 динара. И даље ћемо из својих џепова донирати свог послодавца. У супротном он себи неће моћи приуштити још једно летовање или зимовање, четврти ауто и ново затезање фаце и тела. Сада разумем бес Француза који су своје господаре послали на гиљотињу током Француске револуције.
Драган Јанковић
sloga.org.rs| 18/01/2014