И ове године милиони људи широм света изаћи ће на улице и обележити 1.мај међународни празник рада протестима, штрајковима и указивањем на тежак положај радника. Стотине хиљада људи изаћи ће на улице Париза, Мадрида, Москве, Рима и других европских и светских престоница, иако, руку на срце, имају много мање разлога за протесте него ми у Србији.[divider]
И код нас ће стотине хиљада људи тога дана поранити и кренути, али на жалост, не на улицу, него да заузму сто боља места на излетиштима. Реке људи ће се сливати према Авали, Фрушкој Гори, Кошутњаку, Југову и другим местима на којима могу да забоду ражањ и на њега све од пилета па до вола , не прескачући ни остале домаће животиње
Сточни фонд државе Србије биће десеткован за само један дан. Све ће се то залити добром мученицом или хладним пивом, и уз све то пуних стомака, кривиће државу, систем, синдикате, и све друге за свој лош положај. Коментарисаће међу собом како би они променили штошта, али само када би им неко дао власт на један дан!
Жељко Веселиновић
председник УСС СЛОГА
Улице Београда тога дана ће вероватно бити пусте. Једино ће пар стотина или највише хиљаду ентузијаста доћи на позив Удружених синдиката Србије СЛОГА и обелезити 1.мај како доликује сваком раднику, првомајском протесном шетњом, од Славије до Теразија, традиционално као сваке године.
Е сад долазимо до кључног питања. “ Да ли је српским радницима добро, тј боље него њиховим колегама широм света „. Када би неко са стране гледао помислио би да овде тече мед и млеко, да нема незапослености и да је рај на земљи.
Сећам се једне прилике пре пар године када сам заједно са Француским синдикалцима учествовао у првомајском протесту , да је у градићу који има 5.000 становника на улицама било 10.000 људи.
Осећао сам се прилично посрамљено, али онда се сетим узрока и буде ми мало лакше.
Код нас у Србији никада није ни постојала култура првомајских протеста не рачунајући период између 2 светска рата када је синдикални покрет у тадашњој Југославији био најачи и када су радници излазили на улице 1.маја.
Све после тога је обичан вашар и циркус.
Још од 1953 када су Комунистичка партија и њен функционер Едвард Кардељ основали синдикат чији је Самостални синдикат правни наследник, уместо на улице код нас се ишло на уранке и радило исто оно што се ради и данас. Јело, пило, певало, падало и све друго што један вашар може да чини.
Увек ће бити спремног одговора. Ако радим као коњ целе године, могу барем један дан да уживам, а ови што не раде ништа нека иду на улицу и све супер, али, проћи ће и 1.мај, прасићи, јагњићи и роштиљи ће се појести, пиво попити, а радници (барем они који имају посао ), вратиће се на посао и поново почети да кукају над својом судбином говорећи да су сви други криви и да је код нас потребна револуција за бољи живот.
На жалост проблем српских радника је тај што они очекују да се сви други изборе за њихов бољи положај, а да они при том не мрдну прстом. Нека они седе кући, а нека се други боре и излазе на улицу. Они ће се прикључити када све прође, на жалост, то је немогуће. Никада ни један војсковођа није добио борбу или рат без војске, а војска су овде сви: радници, студенти, незапослени, пензионери и сви остали.Са њима се побеђује.
Ја сам уверен да, када би барем половина роштиљџија изашла на улицу уместо на ливаду , 2.мај би освануо много бољи за све нас. Када би уместо лежања у хладу прошетали пар стотина метара центром Београда и после отишли на роштиљање, верујте ми на реч да би већ следећег дана српски радник био много поштованији, многи послодавци би исплатили све заостале зараде и побољшали услове рада, а Влада Србије би се клањала пред радницима, јер та армија је увек спремна да изађе на улице, а то може бити велика опасност по њих и њихов опстанак на власти. Сигуран сам да ни најављени ригорозни Закон не би ни видео светлост дана. И то све када би смо уместо на уранак изашли на улицу. Велики добитак за један дан!
Зато ће Удружени синдикати Србије СЛОГА и ја лично, излазити на улице, позивати људе, шетати, митинговати и очекивати сваке године све већи број освешћених људи. Зато желим и ове године да позовем све заинтересоване да нам се прикључе и да 1.маја са почетком у 12 часова на београдском Тргу Димитрија Туцовића ( Славија ) крену са нама у шетњу и одбрану достојанства српског радника.
Жељко Веселиновић