ПИШЕ: Владимир Радосављевић.
Данас смо били сведоци још једне представе Самосталног синдиката и УГС Независности. У Србији је “одржан” штрајк упозорења против усвајања најављеног Закона о раду у трајању од једног сата. Штрајк је одржан у јавним предузећима, а организатори се похвалише “и, чак, у неколико приватних…” .Којих? Где? На страну то што је “штрајк” одржан у време паузе за оброк, на страну и то што се на многим фотографијама којим су медији илустровали овај догађај налазе заставе УСС СЛОГЕ, а не поменута два синдиката…
Владимир Радосављевић
Оно што је интересантно је како су се према том штрајку односили медији. Исти они медији који су о протесту Српског синдикалног фронта “Радник није роб” обавештавали тако да су се процене учесника кретале од 300 до 3 000, а у чију се истинитост може свако уверити претрагом на YОУ ТУБЕ укуцавши тај датум и реч ПРОТЕСТ, где че се лако уверити да је било далеко више учесника (процена полиције је –између 7 и 10 000, дакле исти ти медији данас су обавештавали о 530 000 учесника овог штрајка. Нама из УСС СЛОГА свакако одговара сваки отпор радника новом ЗОР-у, јер је он поробљавачки и анти-раднички, и сигурно би нам одговарало да је толико радника данас изразило протест. Али, да ли је могуће НЕ ВИДЕТИ штрајк 530 000 људи у Србији? А, да ли сте га ви видели? Својим очима? Постоје различити облици штрајка, али сви имају неке заједничке карактериситике, од којих су најважније две: да се штрајком угрози профит послодавца или функционисање фирме (или Владе, нпр), и да се они спроводе у име конкретних и јасно дефинисаних захтева. Режимски синдикати у Србији (СССС И УГС НЕЗАВИСНОСТ) су чигледно иноватори и они су први који су у историји радничког покрета организовали штрајк који нико није видео, никоме није сметао, никоме никакву штету није нанео и одржан је без икаквих конкретних захтева!?
Већ однос медија према овом догађају говори сам за себе, али можда није лоше заћи у разлоге таквог њиховог односа према овом “штрајку” и разлога два режимска синдиката да га оваквог организују? Медији у Србији су “независни” таман толико колико им политичари дозвољавају, и спиновање јавности бројем учесника у овом протесту политичарима који их контролишу очигледно одговара. Могућа су два разлога: ПРВИ –штрајкујте кад год хоћете, али- овако, тј.да будете невидљиви, да никоме не сметате и никакву штету не наносите. ДРУГИ –сам “штрајк” је и организован у договору са њима. Тешко је пронићи у разлоге због којих би политичарима овакав какав је штрајк одговарао, али наводи на сумњу следеће – и приликом овог “штрајка” уочљива је подела радника Србије на оне који раде у приватном сектору и оне “паразите” који раде у државним предузећима. Да ли због тога да би се та вештачка неслога и јаз међу радништвом Србије повећала? То се све догађа у исто време када је народ оправдано огорчен због неких “чудних” рачуна који им стижу из ЕПС-а, Србијагаса итд…И случајно баш у време кад то незадовољство народа погодује намери Владе да прода нека од тих “мрских” предузећа – у првом плану ЕПС, због којих покушава брже-боље да изгласа и закон о приватизацији. А да ли је добро и оправдано продавати таква предузећа, и каква нас судбина чека после тога, о томе не можемо ни да стигнемо да размишљамо, пратећи “сукоб” квазисиндиката и Владе поводом ЗОР-а.
Све у свему, можда о свему не треба много ни размишљати. Закон о приватизацији, закон о стечају и закон о раду ускоро ће се поново разматрати. Орбовић, Чанак и екипа ће врло брзо бити у ситуацији да докажу решеност да на ове штетне законе не пристану и на тај начин оправдају ово “ангажовање” својих чланова. Волео бих да видим њихову истинску истрајност у томе. Поучен искуством у вези ранијих догађаја са истим актерима, плашим се да од свега нема ништа, И да ће се опет све завршити неким чудним договорима (и неким чудним цифрама). Ако би после тога напокон уследила и природна реакција њиховог чланства које би у том случају опет било изманипулисано, бар би једном иза штете коју Орбовић и Чанак чине радништву Србије годинама, било и неке користи!
Владимир Радосављевић
sloga.org.rs| 23/01/2014