PIŠE: Vladimir Radosavljević.
Danas smo bili svedoci još jedne predstave Samostalnog sindikata i UGS Nezavisnosti. U Srbiji je “održan” štrajk upozorenja protiv usvajanja najavljenog Zakona o radu u trajanju od jednog sata. Štrajk je održan u javnim preduzećima, a organizatori se pohvališe “i, čak, u nekoliko privatnih…” .Kojih? Gde? Na stranu to što je “štrajk” održan u vreme pauze za obrok, na stranu i to što se na mnogim fotografijama kojim su mediji ilustrovali ovaj događaj nalaze zastave USS SLOGE, a ne pomenuta dva sindikata…
Vladimir Radosavljević
Ono što je interesantno je kako su se prema tom štrajku odnosili mediji. Isti oni mediji koji su o protestu Srpskog sindikalnog fronta “Radnik nije rob” obaveštavali tako da su se procene učesnika kretale od 300 do 3 000, a u čiju se istinitost može svako uveriti pretragom na YOU TUBE ukucavši taj datum i reč PROTEST, gde če se lako uveriti da je bilo daleko više učesnika (procena policije je –između 7 i 10 000, dakle isti ti mediji danas su obaveštavali o 530 000 učesnika ovog štrajka. Nama iz USS SLOGA svakako odgovara svaki otpor radnika novom ZOR-u, jer je on porobljavački i anti-radnički, i sigurno bi nam odgovaralo da je toliko radnika danas izrazilo protest. Ali, da li je moguće NE VIDETI štrajk 530 000 ljudi u Srbiji? A, da li ste ga vi videli? Svojim očima? Postoje različiti oblici štrajka, ali svi imaju neke zajedničke karakterisitike, od kojih su najvažnije dve: da se štrajkom ugrozi profit poslodavca ili funkcionisanje firme (ili Vlade, npr), i da se oni sprovode u ime konkretnih i jasno definisanih zahteva. Režimski sindikati u Srbiji (SSSS I UGS NEZAVISNOST) su čigledno inovatori i oni su prvi koji su u istoriji radničkog pokreta organizovali štrajk koji niko nije video, nikome nije smetao, nikome nikakvu štetu nije naneo i održan je bez ikakvih konkretnih zahteva!?
Već odnos medija prema ovom događaju govori sam za sebe, ali možda nije loše zaći u razloge takvog njihovog odnosa prema ovom “štrajku” i razloga dva režimska sindikata da ga ovakvog organizuju? Mediji u Srbiji su “nezavisni” taman toliko koliko im političari dozvoljavaju, i spinovanje javnosti brojem učesnika u ovom protestu političarima koji ih kontrolišu očigledno odgovara. Moguća su dva razloga: PRVI –štrajkujte kad god hoćete, ali- ovako, tj.da budete nevidljivi, da nikome ne smetate i nikakvu štetu ne nanosite. DRUGI –sam “štrajk” je i organizovan u dogovoru sa njima. Teško je pronići u razloge zbog kojih bi političarima ovakav kakav je štrajk odgovarao, ali navodi na sumnju sledeće – i prilikom ovog “štrajka” uočljiva je podela radnika Srbije na one koji rade u privatnom sektoru i one “parazite” koji rade u državnim preduzećima. Da li zbog toga da bi se ta veštačka nesloga i jaz među radništvom Srbije povećala? To se sve događa u isto vreme kada je narod opravdano ogorčen zbog nekih “čudnih” računa koji im stižu iz EPS-a, Srbijagasa itd…I slučajno baš u vreme kad to nezadovoljstvo naroda pogoduje nameri Vlade da proda neka od tih “mrskih” preduzeća – u prvom planu EPS, zbog kojih pokušava brže-bolje da izglasa i zakon o privatizaciji. A da li je dobro i opravdano prodavati takva preduzeća, i kakva nas sudbina čeka posle toga, o tome ne možemo ni da stignemo da razmišljamo, prateći “sukob” kvazisindikata i Vlade povodom ZOR-a.
Sve u svemu, možda o svemu ne treba mnogo ni razmišljati. Zakon o privatizaciji, zakon o stečaju i zakon o radu uskoro će se ponovo razmatrati. Orbović, Čanak i ekipa će vrlo brzo biti u situaciji da dokažu rešenost da na ove štetne zakone ne pristanu i na taj način opravdaju ovo “angažovanje” svojih članova. Voleo bih da vidim njihovu istinsku istrajnost u tome. Poučen iskustvom u vezi ranijih događaja sa istim akterima, plašim se da od svega nema ništa, I da će se opet sve završiti nekim čudnim dogovorima (i nekim čudnim ciframa). Ako bi posle toga napokon usledila i prirodna reakcija njihovog članstva koje bi u tom slučaju opet bilo izmanipulisano, bar bi jednom iza štete koju Orbović i Čanak čine radništvu Srbije godinama, bilo i neke koristi!
Vladimir Radosavljević
sloga.org.rs| 23/01/2014