ПИШЕ: Владимир Радосављевић, потпредседник УСС „Слога“
Рекао бих да није било тако давно када сам писао текст о дешавањима у „Чудној шуми“ (https://sloga.org.rs/cudna-suma/). Писао сам га инспирисан чудном игранком у којој су учествовали „наши“ политичари. У међувремену, општој граји придружила су се и нека друга шумска бића, из редова синдиката.
Уз већ познате балерине из Самосталног синдиката и УГС Независности, које са политичарима деле подијум од прапочетка игранке, на сцену су одједном ступили и појединци за које смо мислили да припадају нама, дрвећу које се све време згражава над овим скарадним плесом који се у нашој шуми одиграва. И опет, баш као у чувеној песми Ју групе, сведоци смо плеса наизглед неспојивих парова.
Највећи противници одлуке УСС Слоге да изађе на изборе одједном су почели да се отимају о наклоност оних који су на ту одлуку највише утицали, и после ње постали народни посланици. То ни мало не смета првима, који се просто отимају за плес са њима. Народни посланик у Скупштини Србије на листи ДС наједанпут постаје најбољи пријатељ нишком парапсихолошком феномену који нас је , у свом маниру незахвалног и фанатичног присталице тигра званог Кан у неколико наврата чашћавао „ набијањем на његов напредњачки…“? Очигледно му не смета што игра у пару са оним који је (додуше сасвим случајно) посланик из опозиционе клупе омиљеном му тигру? Посланику пак, не смета плес са оним који га је пре „пуча“ у УСС Слога редовно, као и све нас остале, на поменути начин чашћавао? Ваљда зато што се сва његова политиканска мудрост своди на уздржаност и неопредељеност.
И остали отпадници од Слоге после наше одлуке да се јасно сврстамо против најпогубније политичке гарнитуре у новијој историји Србије и отворених непријатеља радништва, пензионера и социјално најугроженијих, а који су уствари једини показали јасну страначку опредељеност (није њима сметала одлука да се политички ангажујемо, већ што смо опредељени против врховног вође животињског клана) су сви похрлили око посланика. Она којој БАСТА да у једном тренутку копа и рукама и ногама за одлуку да се уђе на листу са њеном омиљеном странком и омиљеним политичарем, а већ у наредном да се заклиње у сопствену аполитичност и пређе у табор групе грађана под вођством Војводе од Гамбије, просто не може да задовољи апетите гладних каваљера који би сад сви са њом да плешу, све јој успут праштајући што, као они, не обожава великог Вођу шумске менаџерије… При томе, и једни и други углас подврискују против оних који су остали у Слози и који не припадају ни једној странци, називајући их проданим политичарима или некој странци?
Изузетну спремност за игранку показује и она којој је до јуче све било тешко због својих те здравствених, те финансијских, те породичних проблема, и којој смо сви ми остали предуго толерисали очигледну неспособност да обавља послове за које смо је плаћали, управо из наведених разлога. Она је најчешће у плесном пару са изненада пробуђеним дугогодишњим спавачем који је тада био и најкориснији, јер је једино тако најмање штете и правио. Чим се „пробудио“ направио је до сад највећу брљотину. Њих двоје, док плешу, без обзира на музичку подлогу, стално у дуету певају исти текст. О томе како је највеће дрво у шуми за себе приграбило сво лишће које се у њој годинама таложило. При томе, на самом почетку плеса, сво лишће које им је било на дохват руке стрпали су у сопствене бисаге. Ваљда сматрајући да су га зарадили, а помало и за потребе превоза до подијума за игру (за куповину „акомолатора“). Поменутој је до скоро партнер био и један коме је највећи проблем био да стоји на ногама и чији је плес често завршавао у неком јендеку или на клупи у шуми. Ипак, у последње време, исти се све чешће може видети у пару са једним деблом, вешто извајаним у Служби за вајање, која од вештачких материјала прави верне копије правих дрвета, обликујући их тако да су тешко препознатљиви, али заувек везани за Службу и њени верни поданици и војници. У којој год до сад шумио је тај заиграо почела је нагло да се суши и распада. У последње време исказује тежњу да створи сопствену шуму у којој ће, погађате, он бити главно дрво. У које сврхе планира да искористи тетурајућег плесног партнера вероватно само он, и Служба, знају.
Новопридошла плесна група на журци стално на исту призива још играча. Ипшак, чврсто укорењено дрвеће из шуме им се не придружује. Одазивају им се само већ давно одсечени трупци и балвани, уз понеку поломљену грану. Проблем је што такви већ одавно и нису део наше шуме, јер балване и трупце карактерише то што никад нису били расположени да у шуму унесу лишће, и ни на ову игранку га неће понети. Ипак, нико од поменутих не одустаје од плеса, надајући се ваљда да ће им се придружити бар неки младар, чије корење је још увек плитко.
На тим младарима је одлука – да ли ће остати део наше шуме, у којој су остала сва здрава, чврсто укорењена стабла, која се не поводе лако за првим поветарцем, или ће се препустити стихији и кренути куда их ветар води. Тај ветар, наизглед сличан поветарцу, може само да их однесе циклону који ће их кад-тад олупати о неко стење.
Нарочито ако се има у виду ко у Чудној шуми бира музику!!!