РЕЗОЛУЦИЈА
о одговорности за изузетно тешко стање у Србији
IV Конгрес Удружених синдиката Србије Слога , одржан 02.03.2019 године усвајио је резолуцију којом се констатује:
– ситуација у Србији је драматична. Та ситуација се најбоље сагледава економском и демографском катастрофом пред којом се као народ и држава налазимо. Недостатак радних места и огромна незапосленост са једне, уз истовремени недостатак великог броја квалификованих радника и стручњака великог броја професионалних профила са друге стране, један је од најбољих показатеља нонсенса каквим смо као друштво изложени. Несигурност запослења, прекарни радни ангажмани уз минималну цену рада која је међу најнижима у Европи и свету, уз цене на нивоу најразвијенијих европских земаља, све већи проценат становништва одводи у потпуно сиромаштво и дужничко ропство. Спрега банкстера, политичара и криминалних структура које , уз помоћ разореног и узурпираног правосуђа и медијску подршку све више наших суграђана одводи на неповратни пут потпуне финасијске несигурности и поробљавања. Масовно исељавање најздравијег и најперспективнијег становништва доводе у питање не само нашу економску будућност , већ и физички опстанак нације.
– у јавности се ове теме занемарују и скрајнуте су , што је последица чињенице да они који креирају околности у којима живимо , а које резултирају њиховом неумереном богаћењу а оваквим катастрофалним резултатима по државу и народ, имају пресудан утицај на политичку, економску и медијску структуру друштва.
– очигледно је да је основни узрок оваквом стању погрешна политичка матрица на којој се, под утицајем неолибералних идеја, највише долазећих од ММФ који с правом многи називају правом Владом Србије, исистира већ деценијама. Као одговор на светску економску кризу наметнуте су политика штедње, смањења потрошње,повећање пореза и цена а смањење јавне потрошње, свођење економских мера Владе на бригу о дефициту и осталим категоријама које немају утицај на реални социјални положај становништва, погрешна монетарна политика којом се пропагира да ће из економске стабилности проистећи повећан раст дохотка уместо обрнутог итд.
– на све претходно жртве смо и самовоље актуелног властодршца која се најбоље огледа у потпуном урушавању свих институција и демократских института у Србији. Аутократски режим је најбруталнији у обрачуну са најсиромашнијим становницима и најугроженијим друштвеним групама, од пензионера до особа са инвалидитетом. Уз заштиту најбогатијих, лишених чак и обавеза плаћања пореза на добит истовремено се врши оно што се с правом може назвати само социјалним геноцидом
– политика субвенционисања тзв страних инвестиција се одавно показала као промашај који интересним групама омогућава стицање енормног богатсва док хиљаде радника осуђује на рад у неадекватним условима и зараде на нивоу минималца.
– искључиви кривци за овакво стање су представници владајућих политичких елита које су из напора за превазилажење проблема у друштву сасвим искључиле стручне кругове и друге политичке и друштвене актере. То се најбоље види кроз фингиране „јавне расправе“ о предлозима закона које се истински не спроводе.
– међу одговорне за овако стање свакако треба убројити и оне који, уз властодршце и представнике крупног капитала,, деценијама уназад глуме тзв социјалне партнере у социјалном дијалогу који фактички не функционише, кроз институте типа Социјално економског савета. Актери овог лажног социјалног дијалога у истима не представљају никога, сем сами себе и своје организације. Они на том прагу свесно дају легитимитет властима и свима онима који уништавају радништво Србије. Учешће у овом привиду социјалног дијалога је за све његове актере срамно.
Констатујући претходно наведено, закључујемо да само борба за реизградњу истинских демократских институција, јачање утицаја грађансва на носиоце политичких функција , развој социјалног дијалога и укључивање стручне јавности у изналажење решења за тешке теме које су пред овом државом и друштвом пружају наду да се она и пронађу. Ово је оствариво само наставком остваривања политичке функције синдиката, активним учешћем у грађанском и политичком животу у друштву. Један од основних корака ка поздизању тог циља је и утврђивање одговорности свих оних који су до овакве позиције довели српско радништво и друштво.
УСС СЛОГА