Б. СТЈЕЉА | Новости: 07. август 2013.
Иако је најнижа цена радног сата у Србији већ сасвим девалвирана, извесно се неће мењати ни до краја године. Пола милиона радника живи већ 16 месеци са 20.010 динара месечно, а очекују нови талас поскупљења
Вредност важећег минималца од 20.010 динара утврђена је у априлу прошле године када је сатница са 102 подигнута на 115 динара, што је био највећи раст у последњих десет година. Ову вредност је, међутим, инфлација појела већ у наредним месецима и упркос противљењу пола милиона радника – који живе од непуних 200 евра – минималац ће остати закуцан на овом износу до краја године.
У синдикатима Србије позивају Владу и колеге из послодавачких удружења да што пре сазову нову седницу Социјално-економског савета и да се размотри подизање вредности радног сата.
– Струја је управо поскупела у просеку 10,9 одсто за домаћинства и 12,8 одсто за привреду па би и минимална цена рада морала да се подигне макар у вредности поскупљења од почетка године – каже Жељко Веселиновић, председник Удружених синдиката Србије „Слога“.
– Повећање цене струје носи талас општег поскупљења, па стижу нове цена у прехрамбреној, хемијској и другим индустријским гранама и услугама. Држава мора да заштити грађане од сиромаштва.
НОВАЦ „НА РУКЕ“
Није занемарљив број послодаваца који пријављују Пореској управи плату од 20.010 динара, а радницима разлику дају „на руке“ – потврђују у СССС и додају да је то дугорочно лоша пракса јер мањи доприноси значе и мању пензију.
И Зоран Михајловић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије сматра да је време „за интервенцију“:
– У року од месец-два након сваког повећања минималне цене рада, тржиште анулира ту повишицу, а сада је прошло више од 16 месеци. Радници живе све теже, примају све мање, а послодавци користе минималац много дуже него што би требало.
У Социјално-економском савету кажу да је криза учинила своје и процењују да је у две године списак најмање плаћених порастао за 200.000 имена и да се непрестано повећава.
– Општим колективним уговором је прописано да се минималац не може исплаћивати дуже од пола године, али је он престао да важи још 17. маја 2010. и од тада се то питање регулише на нивоу предузећа – кажу у СЕС-у. – Самим тим, послодавци исплаћују минималце све док траје криза, а запослени пристају чак и годинама, јер знају да им нема друге.
У колективним уговорима је записано да послодавци морају да надокнађују разлику до пуне зараде чим се предузеће врати у живот, али не постоје подаци да ли се то у пракси икада дешава. Синдикати могу да посегну за тужбом и ово питање реше на суду, али би блокирали рачуне многим послодавцима и зауставили било какаву исплату зарада. Зато – ћуте.
Ни послодавци не споре да је вредност минималне сатнице девалвирана, али сматрају да ће повећање резултирати новом кризом и затварањем радњи. У Унији послодаваца Србије подсећају да се подизањем минималаца подиже и коефицијент зараде, а тиме и укупна маса за плате што многима представља велике расходе. Зато не желе да размишљају о било каквим повишицама док се не стекну услови за привреду.
ЗРЕЛИ ЗА УЛИЦЕ
Стање на тржишту рада је већ арлараматно и Михајловић мисли да су радници све зрелији за излазак на улице:
– Све се више предузећа гаси, плате су све мање и нередовније, посла нема, минималац се исплаћује непримерено дуго… А нови Закон о раду ће то још погоршати. Зато нам изгледа „не гине“ улица.