Posle još jedne nesreće na beogradskom gradilištu, u kojoj je radnik stradao padom sa visine od preko dvadeset metara, u jutarnjem programu na televiziji Nova S – „Probudi se“, u segmentu „Reč jutra“ ponovo je otvoreno pitanje bezbednosti na radu. Predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ Željko Veselinović ocenio je da problemi nisu incidentnog karaktera, već posledica sistemske nebrige, nedovoljne kontrole, nesrazmernog broja inspektora i neregulisanog položaja stranih radnika koji sve češće rade na srpskim gradilištima.
U tragediji koja se dogodila na gradilištu u Nevesinskoj ulici u Beogradu, radnik je stradao nakon što je pao sa osmog sprata zgrade u izgradnji. Iako zvanični podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje pokazuju da se u Srbiji svakog dana u proseku deset radnika teže povredi, ova tema u javnosti postaje vidljiva uglavnom tek nakon smrtnih ishoda.
Gostujući u jutarnjem programu na televiziji Nova S, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ Željko Veselinović izjavio je da je u pitanju ne samo nemar, već i posledica sistemski stvorenih uslova u kojima je radnik potpuno nezaštićen.
– Ovo je tema koja se tretira samo kad neko pogine. Tada se digne prašina, ali, nažalost, sve brzo padne u zaborav. Srbija ima svega 250 inspektora rada, a preko 400.000 privrednih subjekata. To je apsolutno nedovoljno, naročito kada znamo da oni rade isključivo po prijavi, a ne po sopstvenoj inicijativi – istakao je Veselinović.
On je naveo da inspektori često nemaju stvarna ovlašćenja, kao ni podršku države, i podsetio na brojne slučajeve u kojima su prijave završavale minimalnim novčanim kaznama, ili čak uopšte nisu dovele do sankcija odgovornih.
– Neretko se dešava da inspektori utvrde da radnice u fabrici dele jedan toalet, ali se na kraju kazni čistačica jer navodno nije adekvatno obučena. To je klasična zamena teza. Problem se formalno „zatvori“, a suština se ignoriše – dodao je on.
Veselinović je posebno ukazao na položaj stranaca koji rade na gradilištima u Srbiji, navodeći da su često „potpuno nevidljivi za sistem“, da ne govore jezik, ne poznaju propise, a ni svoja prava.
– Strani radnici, bilo iz Turske, Vijetnama, Nepala ili Indije, sve češće dolaze u Srbiju, ali bez ikakvog sistema zaštite. Ne zna se da li su obučeni, u kakvim uslovima žive, kako su plaćeni. Država bi trebalo da bude zainteresovana da su svi prijavljeni, da im se plaćaju porezi i doprinosi, ali trenutno taj sistem ne postoji – naglasio je on.
Veselinović je ukazao i na to da se veliki broj lakših povreda na radu uopšte ne prijavljuje, jer poslodavci radnicima prete ili ih podmićuju da ćute.
– Imali smo slučajeve gde radnik padne na poslu, a onda u bolnici kaže da je pao niz stepenice kod kuće. To je praksa koja nije ograničena samo na građevinu, već postoji u brojnim multinacionalnim kompanijama u Srbiji, koje iz različitih razloga prikrivaju podatke o povređivanju – objasnio je.
Sličan stav izneo je i Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva, koji je izjavio da su ozbiljni investitori u manjini i da u Srbiji bukvalno „gradi ko stigne“.
– Podizvođači angažuju podizvođače, i na kraju na terenu imate radnike koji nisu ni obučeni ni sposobni za taj posao. Radnici često potpišu papir da su upoznati sa rizicima, bez da su zaista prošli bilo kakvu obuku. I onda se dešavaju tragedije – rekao je Torlaković.
Na pitanje šta se dešava nakon nesreće poput ove u Nevesinskoj ulici, Torlaković je rekao da inspektor rada može da zatvori gradilište na sedam dana, ali da ceo proces često završi u birokratiji i da kazne retko pogađaju one koji su zaista odgovorni.
– Dok neko ne bude pravosnažno osuđen i ne odgovara zatvorom zbog pogibije radnika, ništa se neće promeniti. Radnici u Srbiji ginu kao da su potrošna roba – zaključio je Veselinović.
Informativna služba
.