Više od 100.000 radnika Srbije u proizvodnji kablova već sada je u velikom problemu, jer ih kompanije šalju na plaćeno odsustvo, piše Politika.
Krizu zbog rata u Ukrajini osetiće i radnici u Srbiji. Zbog poremećaja u globalnim lancima proizvodnje posledice su već sada vidljive, a budući da brojne kompanije obustavljaju svoj rad, one neminovno šalju zaposlene na prinudni odmor, odnosno plaćeno odsustvo.
Tako su nedavno, kako podseća Željko Veselinović, predsednik sindikata „Sloga” za Politiku -pojedini radnici „Leonija” upućeni na plaćeno odsustvo zbog smanjenog obima posla, jer se čekaju delovi iz EU. Iako poslodavci ne spominju otkaze, radnici su zabrinuti da li će ih uopšte pozvati da se vrate na svoja radna mesta.
– I pogon nemačke kompanije „Dreks majer” iz Zrenjanina slao je zaposlene na plaćeno odsustvo, a u vreme korone mnogi su proglašeni za tehnološki višak, tako da je ova kompanija svoju radnu snagu maltene prepolovila u odnosu na period pre pandemije. Sličan problem ima i proizvođač strujnih kablova „Tisa automotiv” iz Kikinde. Generalno, više od 100.000 radnika Srbije zaposlenih u proizvodnji kablova je u velikom problemu, a mnogi su već poslati na plaćeno odsustvo. Nema kompanije koja radi u punom kapacitetu – naglašava Veselinović.
On dodaje da upravo globalna kriza elektronskih komponenti, pa tako i rat u Ukrajini, utiču na proizvodnju u takozvanoj niskobudžetnoj industriji Srbije.
– Reč je, dakle, o proizvodnji kablova za auto-industriju. Recimo, „Leoni” koji zapošljava više od 11.000 radnika u Srbiji posluje za više brendova, pa tako i za „Be-Em-Ve”. Pošto je evidentan zastoj u proizvodnji automobila, „Leoni” mora da prati firmu za koju radi, jer svoj posao obavlja po narudžbini. Zbog toga su radnici ove kompanije na plaćenom odsustvu i u ovom trenutku to je sasvim opravdan potez menadžmenta i predstavlja najmanje zlo. Jer, bolje to, nego otkaz. Ista situacija je i sa fabrikama za šivenje obuće, majica, uopšte garderobe, koje su u vezi sa radom određenih kompanija na zapadu – objašnjava Veselinović i podseća da plaćena odsustva ne mogu da traju doveka.
To je inače i definisano Zakonom o radu u kojem piše da za vreme privremenog odsustva sa rada, za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog u oba ova slučaja, radnik ostvaruje pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60 odsto prosečne plate u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne.
– Poslodavac može da upućuje zaposlene na privremeno odsustvo sa rada uz naknadu zarade najduže do 45 radnih dana u kalendarskoj godini, ali postoji mogućnost da vlada i Socijalno-ekonomski savet donesu odluku da se to produži i više od tog roka. Čak ni to ne može da traje unedogled, ali takve situacije, kao što je rat u Ukrajini, nisu nešto na šta može da se utiče. Zbog toga sve to može da dovede i do otkaza – objašnjava Veselinović.
Opširnije na: Zaposleni upućeni na prinudne odmore zbog rata u Ukrajini[divider]
Izvor: politika.rs, autor: Marija Brakočević, foto ilustracija “Sloga”arhiva