Београд, 21.11.2016. – Случај радника Саше Алексића који је отпуштен из ЈП Кикинда, очигледан је пример кршења свих вредости и норми цивилизованог демократског друштва и јасна порука да Србија све више тоне у партократијски мрак.
Саша Алексић, радник на месту возача камиона за чишћење септичких јама у том предузећу добио је отказ од руководста фирме које је тај чин правдало као технолошки вишак, да би убрзо на његово место био упошљен други човек.
А све је почело након што је његова супруга Сунчица, која је у фабрици Тоза Марковић отпуштена након што је затруднела, пре два месеца била на разоговору код премијера Александра Вучића, где му је осим овог изнела и да се муж и она налазе у незавидној ситуацији, поменувши да он у ЈП Кикинда више од годину дана ради на одређено време, што не представља сигурност, иако се ту запошљавају појединци који након кратког периода добијају уговоре о раду на неодређено.
Вучић јој је тада обећао да не треба да брине, јер је то завршен посао.
Можда је за премијера Вучића то био завршен посао и још једно олако обећање грађанину покорном речено у етар, али за Алексиће је то био почетак погрома, будући да је за руководство фирме гест обраћања премијеру био прст у око.
Саша Алексић добија експресно решење о престанку радног односа који фирма правда као технолошки вишак, што очигледно није тачно, јер је на његово место возача цистерне запослен други човек.
Али, ту мукама Алексића није крај.
Када су супруга и он сазнали да Вучић долази у Кикинду поводом отварања фабрике Мекафор, одлучио је да оде да се види са њим и лично му саопшти шта се у међувремену догодило.
Колегијалност, радничка солидарност за коју је мислио да постоји, ишчезла је оног момента када је стигао испред фабрике, јер су колеге са којима је до јуче радио у ЈП Кикинда, а који су иначе такође присуствовали отварању фабрике (очигледно као страначки послушници), кренули експресно да телефонирају чим су га спазили, а испред супруге и њега створило се обезбеђење које му није дало да мрдне.
Ипак, након што је на јадвите јаде успео да се приближи и изнесе свој проблем премијеру, Вучић му је пред камерама обећао да ће се распитати о чему се конкретно ради, те да ће му у року од седам дана лично дати повратну информацију.
https://www.facebook.com/joint.unionsserbianunity/videos/1148899641854172/
Од тада је прошло готово месец дана, а Алексићи у наметнутој им улози „Дидиа и Гогоа“ из драме „Ћекајући Годоа“, Семјеула Бекета, још увек чекају одговор премијера, човека који се у јавности представља као „народни месија“, човек од поверења и онај који све зна и који решава све проблеме.
Информативна служба