Светлана Палић | 25. 09. 2013. БЛИЦ / LINK/
Шта да ради мали човек већ да клекне, пузи или сече себи прсте кад не може на регуларан начин да дође до права и правде? Последњи такав случај десио се пре два дана у Горњем Милановцу, када је Душко Филиповић (54) одлучио да на коленима покуша да заштити своју кућу.
Радикални потези очајних људи који немају други начин већ да ексцесом скрену пажњу на себе, постају пре правило него изузетак. У последњих неколико година сведоци смо да очајни људи секу прсте, пале се бензином или забијају ексере у шаке кад већ “обичан” штрајк глађу не даје резултате!
Драстичан случај кога сви памте јесте судбина породице Поњигер. Палко и Илонка су у наручју са тада трогодишњим сином Миланом 6. децембра 2011. године скочили са шестог спрата самачког хотела у ком су живели, само 45 минута након што им је уручено решење да морају да се иселе из тог собичка од десет квадрата.
Рудник – Горњи Милановац (23. 9. 2013.) – Душко Филиповић (54) из варошице Рудник на коленима прешао три километра да би локалном руководству и представницима владајућих странака СПС и СНС у Горњем Милановцу предао молбу за помоћ да му кућа која је угрожена коповима буде сачувана.
– Пошто ова држава више цени псе него људе, решио сам да идући четвороношке три километра дођем до Горњег Милановца како бих надлежним институцијама скренуо пажњу да ће ми се срушити кућа ако се настави ширење рудника олова и цинка на овој планини – рекао је прекјуче Филиповић, који четири године безуспешно покушава да спасе кућу на Руднику.
Спалио се због неисплаћених зарада
Падинска Скела – Београд (16. 3. 2012.) – Миле Чавић (49), један од радника “Ветеринарске установе Глутин“, који су протестовали због неисплаћених зарада, запалио се испред зграде Владе, али је хитном интервенцијом лекара остао жив.
– Не видим други излаз из мог живота. Јутрос сам у фрижидеру имао литар млека које сам дао непокретној мајци. За себе сам нашао прекјучерашњи хлеб. Ако су ме спречили да се спалим неће моћи да ме осујете да скочим с моста или да се обесим. Извињавам се јавности због свега – рекао је тада “Блиц” Миле Чавић.
Одсекао прст да би спречио стечај
Сви ћемо одсећи прсте ако не буде договора
Нови Пазар (24. 4. 2009.) – Зоран Булатовић, председник Удружења текстилних радника Новог Пазара, Сјенице и Тутина, током протеста радника комбината Рашка себи је одсекао мали прст леве руке. Пошто је Булатовић то урадио, Текстилни комбинат Рашка није отишао у стечај већ у реструктурирање.
– Радници се одлучују на овако радикалне и очајничке потезе зато што је држава у расулу и у њој ништа не функционише – каже Жељко Веселиновић, председник Удруженог синдиката Србије “Слога”.
Из очаја закуцао себи ексер у руку
Нови Пазар (10. 7. 2010.) – Халко Душтинац, радник “Искра метала” из Новог Пазара, заковао је себи ексер у руку како би скренуо пажњу да су инвалиди рада из овог предузећа у штрајку већ 115 дана.
Друштинац је 2011. године још једном закуцао себи ескер у руку, покушавајући да на тај начин скрене пажњу јавности на проблем радника те фирме који нису добили 20 плата.
Одсекао два прста због спора који траје годинама
Прокупље – Ниш – Београд (14. 9. 2009.) – Радивоје Атанасковић из Прокупља одсекао је себи у центру Београда домали прст на левој руци. Атанасковићу је 1992. године изгорела фабрика “Рис” у Прокупљу и од тада је у спору са “Дунав осигурањем” око наплате штете која је око шест милиона динара, а претходно је из протеста већ одсекао мали прст.
Десетине хиљада притужби на рад судова
Више од 36.500 грађана позове годишње Министарство правде незадовољно радом судија и тужилаца широм Србије. Овоме треба додати хиљаде писаних жалби које грађани свакодневно достављају на рад општинских управа, полиције, инспекција, пореских службеника, здравствених и просветних радника. Заштитник грађана који има ограничен делокруг рада прима 3.500 притужби годишње.