MARŠAL VUČIĆ

Piše: Željko Veselinović, predsednik Sloge

Nakon drugog svetskog rata, radi obnove uništene i razrušene evropske ekonomije, sprečavanja komunizma i širenja socijalističkih i levičarskih ideja, SAD su osmislile program ekonomskog oporavka  Evrope popularno nazvan „Maršalov plan“, a u narednih nekoliko godina ,13 milijardi američkih dolara  ekonomske i tehničke pomoći je poslato evropskim zemljama koje su dobrovoljno  pristale da postanu  članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

U periodu od 1947. do 1952. godine, zapadna Nemačka,  koja je bila pod direktnim protektoratom Amerike, dostigla je ekonomski prosperitet, a u naredne dve decenije, i većina država zapadne Evrope  je doživela ekspanziju privrednog rasta i opšteg blagostanja.

Obnovu razrušene Evrope u narednim decenijama su gradile i generacije jugoslovenskih radnika, između ostalog i srpskih, koji i dan danas žive u zemljama zapadne Evrope, ali ne više kao gastarbajteri, već kao lojalni građani zemalja čija su državljanstva oberučke prihvatili, nakon što su im se matične države pocepale na suludim i sumnjivim nacionalističkim ideologijama.

U ludilu devedesetih, građanskog rata i tranzicione pljačke, ekonomije nesretnika sa prostora Ex-Jugoslavije su doživele totalni krah, a radnici, koji su decenijski gradili socijalnu državu sa obličjem ljudskog lika, preko noći su dobili  gazde, postali žrtve, još gore,  siromasi, golje, bez svojih fabrika i radnih mesta.

Zarad očuvanja kakvog takvog privida socijalne sigurnosti, novokomponovana postsocijalistička elita, u naše ime, nastavila je da nas  zadužuje skupim kreditima koji su netransparentno potrošeni, i koje će vraćati generacije nerođene radničke dece.

Sada nam kažu da je kraj i da više nemamo kud ?!

Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, rešio je da napravi novi „Maršalov plan“ i  najavio  da će do kraja godine, uz znanje i angažovanje velikog broja stranih i domaćih stručnjaka, napraviti sistem koji funkcioniše.

Dakle, u rekonstruisanoj Vladi Srbije, na ministarskim i savetničkim mestima, biće  neki „stručnjaci“  iz Srbije i inostranstva, a radnička klasa će i dalje morati da trpi ekonomske eksperimente čekajući  privredno čudo oporavka.

A to trpljenje će se ogledati u restrukturiranju preostalih  javnih preduzeća, rasprodaji preostale porodične srebrnine, nastavku otpuštanja radnika i proizvodnji sirotinje!

Maršal Vučić je najavio i reformu penzijskog sistema rekavši da ćemo morati više da radimo i sa više godina da idemo u penziju. „Ne može više”, rekao je Vučić.

I sve je ovo u redu. Svesni smo mi da od nečeg mora da se krene, da moramo da se menjamo.

Međutim, niti je ovo 1948, niti je ovo posleratna Evropa. Do sada smo imali muziku Dinkićevog  „Monetarnog udara“, a od sada nam ide „Labudova pesma“. Ko je do sada ćutao i nije ga interesovao gubitak posla njegovog komšije, od danas neka bude spreman i na svoje strepnje.

Strah od gubitka posla zakucaće na mnoga vrata.

Najavio nam Maršal Vučić!