Пише: Жељко Веселиновић, председник Слоге
Након другог светског рата, ради обнове уништене и разрушене европске економије, спречавања комунизма и ширења социјалистичких и левичарских идеја, САД су осмислиле програм економског опоравка Европе популарно назван „Маршалов план“, а у наредних неколико година ,13 милијарди америчких долара економске и техничке помоћи је послато европским земљама које су добровољно пристале да постану чланице Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД).
Жељко Веселиновић
председик УСС СЛОГА
У периоду од 1947. до 1952. године, западна Немачка, која је била под директним протекторатом Америке, достигла је економски просперитет, а у наредне две деценије, и већина држава западне Европе je доживела експанзију привредног раста и општег благостања.
Обнову разрушене Европе у наредним деценијама су градиле и генерације југословенских радника, између осталог и српских, који и дан данас живе у земљама западне Европе, али не више као гастарбајтери, већ као лојални грађани земаља чија су држављанства оберучке прихватили, након што су им се матичне државе поцепале на сулудим и сумњивим националистичким идеологијама.
У лудилу деведесетих, грађанског рата и транзиционе пљачке, економије несретника са простора Еx-Југославије су доживеле тотални крах, а радници, који су деценијски градили социјалну државу са обличјем људског лика, преко ноћи су добили газде, постали жртве, још горе, сиромаси, гоље, без својих фабрика и радних места.
Зарад очувања каквог таквог привида социјалне сигурности, новокомпонована постсоцијалистичка елита, у наше име, наставила је да нас задужујe скупим кредитима који су нетранспарентно потрошени, и које ће враћати генерације нерођене радничке деце.
Сада нам кажу да је крај и да више немамо куд ?!
Први потпредседник Владе Србије Александар Вучић, решио је да направи нови „Маршалов план“ и најавио да ће до краја године, уз знање и ангажовање великог броја страних и домаћих стручњака, направити систем који функционише.
Дакле, у реконструисаној Влади Србије, на министарским и саветничким местима, биће неки „стручњаци“ из Србије и иностранства, а радничка класа ће и даље морати да трпи економске експерименте чекајући привредно чудо опоравка.
А то трпљење ће се огледати у реструктурирању преосталих јавних предузећа, распродаји преостале породичне сребрнине, наставку отпуштања радника и производњи сиротиње!
Маршал Вучић је најавио и реформу пензијског система рекавши да ћемо морати више да радимо и са више година да идемо у пензију. „Не може више”, рекао је Вучић.
И све је ово у реду. Свесни смо ми да од нечег мора да се крене, да морамо да се мењамо.
Међутим, нити је ово 1948, нити је ово послератна Европа. До сада смо имали музику Динкићевог „Монетарног удара“, а од сада нам иде „Лабудова песма“. Ко је до сада ћутао и није га интересовао губитак посла његовог комшије, од данас нека буде спреман и на своје стрепње.
Страх од губитка посла закуцаће на многа врата.
Најавио нам Маршал Вучић!