Аутор: Југмедиа, 14.09.2016.
Аутор: Драган Маринковић. -[divider]
Радници у тим компанијама немају проблема са странцима већ „домаћим“ шефовима који их пристискају и мобингују на разнолике начине: „Ако је Турчин крвав до лаката, потурица мора бити до рамена“.
ЛЕСКОВАЦ – Председник Удружених синдиката Србије „Слога“ Жељко Веселиновић каже за Југмедиу да на протестима не очекује много људи који су запослени у тим фабрикама у Врању и Лесковцу, али очекује подршку „људи са стране“.
Синдикалисти ће протестовати пред капијама ових страних инвеститора због тога што радницима не дозвољавају синдикално окупљање као и због наводног мобинга који над њима чине шефови.
„Свако ко ће на тим протестима доћи да солидарно да подршку, добродошао је. Сигуран сам да нам се неће прикључити људи из фабрике, можда мали број њих, али сам сигуран да ће нам се прикључити сами Врањанци и Лесковчани и наши колеге синдикалци. Мора да се скрене пажња на тај проблем. Поента је да покажемо тим послодавцима да не могу да раде буквално шта хоће, а и мало охрабрити те људе унутар фабрике да виде да има неког ко се бори за њих„, каже Веселиновић.
Он је у јуче у Врању и Лесковцу разговарао са радницима Геоxа и Јуре који тврде да су у погонима тих фабрика преживели праву тортуру. Шта су му они испричали и која је његова процена да ли је у тим фабрикама икако могуће формирати раднички синдикат – послушајте овде:
Синдикалисти најављују протесте испред Јуре и Геоxа (ВИДЕО)
Овај синдикалиста тврди да је свестан да у поменутим фабрикама постоје и људи који су веома задовољни послом, трертманом, али и платом и додаје да је ситуација и однос према запосленима можда још гора код домаћих „газди“.
„Ови бар плаћају сваки прековремени сат, а наши домаћи привредници ни то. Понекад се понашају апсолутно горе него страни послодавци. Ствар је у томе што држава Србија иде и кажњава ситне приватнике, власнике трафика или кафића, а тајкуне и власнике крупног капитала они не кажњавају„, истиче Веселиновић.
Каже да је синдикално организовање у Србији , поготово у приватном сектору, јако тешко, али и да су сами радници изгубили поверење у синдикате.
„То је једно коруптивно гнездо. Скоро да немате ни једног синдикалног вођу у предузећу а да он није најбољи друг генералног директора, плус је и сам директор и вођа синдиката. Када сте на таквим позицијама не можете да радите у корист запослених„, закључује Веселиновић.