Панчево – Београд, 19.07.2018. године – Радници панчевачке ХИП Азотаре, једне од највећих фабрика азотних ђубрива и азотних једињења у регион, траже да им фабрика не оде у стечај него да настави да ради.
Њих пар стотина окупило се почетком недеље у кругу фабрике чекајући Душана Бајатовића, директор ЈП Србијагаса, који је иначе већински власник фабрике. Дугови Азотаре гомилали су се годинама и према неким проценама које круже у јавности износе око 200 милиона евра, што је дупло више од вредности целокупне имовине, која је процењена на око 100 милиона евра.
Деведесет одсто дуговања фабрике је према ЈП Србијагас. Бајатовић је дошао и након састанка с представницима менаџмента Азотаре, радницима поручио – због дугова стечај ће бити уведен.
Иако радници искључиво траже да држава остане већински власник и пронађе решење које би им омогућило да наставе да раде и примају плату, министар рударства и енергетике Александар Антић је најавио стечај, чврст у свом уверењу да он мора да буде брз и ефикасан, а да се потом Азотара понуди за продају. Како и коме – није познато.
Оно шта се за сада зна је да је радницима понуђено неколико модела социјалног програма, 200 евра по години стажа, трећина зараде запосленог по години стажа или за оне који имају више од 15 година радног стажа – шест просечних плата у Србији.
Данас је одржан састанак владине радне групе која се бави питањем Азотаре са представницима два репрезентативна синдиката и менаџментом фабрике у Министарству енергетике. Једино што се зна након састанка је да ће се нови састанак одржати 26. јула.
Класична куповина времена![divider]
И сад главно питање са почетка, односно наслова – зашто све бајке о државним предузећима у Србији на крају буду тужне и сурове!?
– Нама се у Удруженим синдикатима Србије “Слога” као по некој мантри јаљају радници готово увек кад им све лађе потону и када виде да су их други синдикати продали.
Постоје законски начини да се спречи стечај, али не постоји одлучност људи да се томе супротставе и зато бајке о предузећима у стечају готово увек завршавају тужно и сурово.
Тајкунима фабрике и имовина, радницима отпремнина за цео стаж која чак није ни близу једне месечне плате, рецимо, немачког радника.
Ми као синдикат на свршени чин не можемо пуно да помогнемо, осим да дамо подршку као и у овом случају, јер смо и ми синдикат и морамо да будемо солидарни. Међутим, иако су нам се јавили многи радници ХИП Азотаре ни један од њих није хтео да преузме на себе да поведе људе. Вероватно очекују да ће неко други да им реши проблем налик бајци о принцу на белом коњу.
Нас се сете када је све отишло у пропаст и тада нам причају “ви сте Слога, једини, прави, борбени, синдикат – помагајте”.
У “Слогу” се, драги пријатељи, приступа и учлањује на време. Кроз њу се челичи и спрема за све варијанте радничке борбе. То није само једна битка, та борба има трајни карактер.
То, добро, запамтите!
.