Извор: данас.рс, 23.07.2018.- /link/
Аутор: Гојко Влаовић.-
[divider]
Надлежни и представници радника ћуте о току преговора о судбини једине фабрике вештачког ђубрива у Србији
Док је у репрезентативним синдикатима и држави завладала тишина, саговорници Данаса тврде да је иза затворених врата постигнут договор да фабрика оде у стечај * Синдикалци запосленима обећавају да ће од Нове године бити враћени на посао
Након састанка Радне групе Владе Србије за решавање статуса ХИП Азотаре, одржаног у четвртак, 19. јула, настала је „завера ћутања“ њених чланова према медијима, а основни разлог за то је, како Данас сазнаје, начелни договор постигнут са репрезентативним синдикатима да фабрика иде у стечај.
Самостални синдикат Азотаре је све до тог састанка Радне групе био непоколебљив у ставу да стечај не долази у обзир, да за њега не постоји ниједан разлог те да фабрика мора да настави да ради без отпуштања запослених. Синдикалци и други радници Азотаре су организовали и два протеста против стечаја, међутим, након мистериозног састанка у ресорном Министарству рударства и енергетике све је утихнуло.
У више наврата смо покушали да ступимо у контакт са Градишом Живановићем, председником Самосталног синдиката Азотаре, али нисмо успели, јер се он или није јављао на телефон или је одбијао наше позиве. На СМС поруку је кратко одговорио да је на састанку. Једино што је из Самосталног синдиката Азотаре саопштено за јавност је да је нови састанак Радне групе у четвртак, 26. јула. Лазар Богосављев, из Савеза запослених, који не прихвата да их у преговорима у оквиру Радне групе заступају репрезентативни синдикати (поред Самосталног синдиката у Азотари је то још и Синдикат сменских радника) за Данас је кратко изјавио да није био у тиму који је учествовао у раду Радне групе, да се очекује да у фабрику на разговоре са запосленима још једном дође Душан Бајатовић, директор „Србијагаса“, фирме која је власник Азотаре и да не би могао да коментарише преговоре са Владом и пословодством око судбине фабрике. У Министарству рударства и енергетике такође нису желели да коментаришу шта је закључено на последњем састанку Радне групе.
Željko Veselinovič – Sloga
*Жељко Веселиновић, председник Удружених синдиката Србије „Слога“, истиче за Данас да је разлог за „зид ћутања“ према медијима договор да запослени прихвате стечај под лажним обећањем да ће сви бити враћени на рад у фабрику после Нове године.
– Слога је некада имала своју подружницу у Азотари која је била најјача синдикална организација у фабрици, радила је добро и у интересу запослених. Међутим, руководство је смењено, изабрано је друго које је заузело потпуно другачији курс, односно пут склапања трулих компромиса уместо борбе и епилог је био напуштање Слоге као синдикалне централе. Сада та синдикална организација делује као самостална под именом Синдикат сменских радника. Према информацијама које имамо од групе запослених у Азотари са којима смо остали у контакту репрезентативни синдикати, Самостални синдикат и Синдикат сменских радника су се договорили са пословодством и Владом да се стечај спроведе. Вођства тих синдиката сада убеђују запослене да прихвате тај процес и обећавају им да ће после Нове године сви опет бити враћени на посао. Од тога наравно неће бити ништа. У једној реченици може се констатовати да су репрезентативни синдикати капитулирали и предали фабрику без борбе а да ће запослени бити неминовно преварени – наводи наш саговорник.
Он додаје да је „Слога“ још пре два месеца имала информације да ће стечај у Азотари бити спроведен, да су о томе обавестили запослене у фабрици, али да за то упозорење није било слуха.
– Било је очигледно да се фабрика свесно гура у губитке како би се оправдао стечајни поступак. Сходно томе вештачко ђубриво које се производи у фабрици, а веома је доброг квалитета, продавано је испод цене. Све је то рађено како би се стекли услови за проглашење стечаја. На тај начин ће Србија остати без фабрике за производњу вештачког ђубрива и ослободиће се простор за моћни увознички лоби. Реално гледано пак, не постоји ниједан разлог да Азотара оде у стечај јер је до пре месец дана радила потпуно нормално, није имала било каквих пословних проблема а у потпуности је опскрбљена резервним деловима и свом другом потребном опремом. У таквим условима потпуно је неприхватљиво да синдикати „аминују“ стечај у фабрици, да је фактички предају на тацни и да ни не покушају да је одбране организовањем штрајка – истиче Веселиновић.
Како каже, радници ће сада узети отпремнине у износу од 200 евра по години радног стажа, што је „понижавајућа и енормно ниска цифра“.
– Већина њих неће добити позив да се врати на рад у фабрику већ ће на то моћи да рачуна само привилегована мањина, и то највероватније партијски кадрови, док ће сви остали остати без радног места а већина њих је у зрелим годинама, радили су само тај посао, и веома ће тешко због година и квалификација наћи нови. Једном речју, радници Азотаре су преварени од стране синдиката. То је прича коју сам већ имао прилику да видим у многим предузећима у Србији и нема дилеме да ће се исто догодити и у Азотари – сматра Веселиновић.
И експерт за страна улагања Махмуд Бушатлија такође сматра да су синдикални лидери најзаслужнији што је изостао озбиљнији отпор запослених у Азотари.
– Сасвим сигурно је да је реч о неодговорности синдикалних руководстава која нису спремна да раде свој посао а то је да се боре за права запослених. Азотара је упропашћена за време приватизације, продавана је њена опрема потпуно нерезонски и радници те фабрике апсолутно имају право да буду љути због свега што се сада дешава. Међутим, уместо да поведу борбу за опстанак фабрике, синдикална руководства су очито склопила договор са менаџментом и Владом да се иде у стечај – закључује наш саговорник. .