Извор: Данас, 18. мај 2016.
Аутор: Г.Влаовић.-[divider]Без уређеног привредног и пословног амбијента нема здравог мотива за улагање * После 31. маја на тржишту ће од предузећа у реструктурирању опстати само она која запошљавају велики број радника
Београд – Изјава премијера Србије Александра Вучића да се воде преговори са 49 страних инвеститора који у Србији планирају улагања од 1,1 милијарде евра и отварање нових 27.255 радних места, не изазива претерани оптимизам стручне јавности и представника радника.
Неповерљивост и скептичност додатно изазива податак да ни премијер, нити било ко други из власти, није обелоданио ниједно име од тих 49 компанија за које је речено да су заинтересоване за улагања у Србију.
– Вучић је и раније најављивао разговоре са око 40 страних компанија које су спремне да запосле више од 20.000 радника. Сада је нејасно да ли је ово што је недавно изјавио премијер наставак те раније приче или нешто сасвим ново. Још увек немамо довољно података да бисмо могли да анализирамо оно што је изречено, тако да је најбоље сачекати и видети да ли ће нешто од тога бити и остварено. Али, чак и да се све те инвестиције остваре, да се запосли толико људи колико је премијер навео, то не решава горући проблем незапослености. Ако се узме у обзир да је реч о чак 49 компанија, очекивало би се да број новозапослених буде далеко већи од изреченог, што је поуздан знак да те компаније не спадају у ред највећих и најмоћнијих играча на тржишту – каже за Данас Махмуд Бушатлија, експерт за страна улагања.
Он додаје да до најављеног опоравка српске економије сигурно неће доћи у случају да компаније долазе само због субвенција.
– Стране компаније добијају подстицаје, фактички држава плаћа радна места и уз то им се одобравају и бројне пореске олакшице, па се таквом економском политиком држава више даје него што добија. Тако до опоравка привреде сигурно не може доћи. Напротив, прво је потребно да се изгради квалитетан и уређен пословни амбијент, да мотив инвеститора буде реална зарада а не добит од субвенција и других олакшица. Влада би боље ефекте произвела када би развијала заједничке пројекте са страним инвеститорима, односно да и држава инвестира у заједничке послове – сматра наш саговорник.
Са тим се слаже и Жељко Веселиновић, председник Удружених синдиката Србије „Слога“, који у изјави премијера види политичку причу.
– Избори су прошли али премијер је у перманентној кампањи тако да и кроз политичку призму треба посматрати његову најаву како ће у Србију доћи 49 компанија и запослити око 27.000 радника. Ја бих најискреније волео да се то деси, да се људи запосле и да најављене инвестиције дођу у Србију. Ипак, мислим да од тога нема ништа, јер да има премијер би вероватно у свом иступању навео бар неку компанију са којима се преговара. Овако, по свему судећи реч је о прелиминарним интересовањима која не гарантују да ће до инвестиција и доћи. Стога сам убеђен да је у ствари реч о једној врсти утешне приче за оне раднике предузећа у реструктурирању који ће након 31. маја остати без посла – наводи Веселиновић.
Он додаје да према информацијама којима „Слога “ располаже, на тржишту че након 31. маја опстати свега неколико предузећа у рестуктурирању, и то само она која запошљавају велики број радника.
– Влада се неће ризиковати социјални бунт због гашења тих предузећа од којих зависе не само породице запослених, већ и читави градови и региони у Србији. Мања предузећа пак ће бити отерана у стечај. Да би се умањио негативни ефекат тог процеса, сада се избацује прича о новим страним улагањима, што би требало да смањи незадовољство радника који ће остати без посла – наглашава Веселиновић.
Према његовом мишљењу, власт јавности сервира замену теза па се подстицаји инвеститорима представљају као инвестиције.
– Захваљујући разноразним субвенцијама и олакшицама, страни инвеститори добијају могућност да средствима грађана Србије остварују профит. Добијеним новцем могу да финансирају зараде запослених у периоду од четири до пет година. Такође, омогућено им је да са радницима потписују тромесечне уговоре о раду, који се сматрају као период обуке а после тога отпуштају те раднике па на њихова места доводе друге за минималне наднице. Ако се узме у обзир ниска цена рада у Србији, јасно је да стране компаније остварују велике зараде. У таквој ситуацији, потпуно је бесмислено те компаније називати инвеститорима. Једноставно, оне много више добијају него што дају – каже Веселиновић.
Он истиче да је систем субвенција поред свега и нетранспарентан, јер је немогуће ући у траг токовима новца.
– То ствара додатни проблем јер не постоје јасни механизми где све одлази новац који се даје за субвенције. Власт уместо да се брине о интересима запослених који су њени грађани, страним и домаћим послодавцима даје субвенције и тиме фактички финансира њихово пословање. Са економске тачке гледишта то је потпуно контрапродуктивно јер се тиме штети интересима српске привреде а одражава се и на мање пореске приходе државе – закључује Веселиновић.
Чији је сервис Влада
Потпуно је контрадикторно да Влада даје велике субвенције послодавцима, а да не жели да улаже у предузећа у реструктурирању не би ли их оспособила за нормалан рад. Ми смо као синдикат предлагали да се неким предузећима у реструктурирању омогући да послују по принципу радничког акционарства, како би ти колективи опстали, али за то није било слуха. Значи државних пара за субвенционисање страних компанија има, али за улагање у домаћу производњу нема. То је потпуно контрадикторно и економски нелогично. Због тога с правом може да се каже да је Влада сервис послодаваца а не грађана Србије чије је интересе дужна да заступа – тврди Жељко Веселиновић