Извор: Таблоид, 18. мај 2016.-
Аутор: М. Хаџић. -[divider]
Србија је постала рај за „инвеститоре“ који улажу наше паре добијене од субвенција, али је истовремено пакао за раднике. Запосленима у погонима „Леонија“ код Прокупља и Ниша руководство још увек не сугерише да носе пелене како не би ишли у тоалет, као што налажу радницима компаније „Јура“ али им забрањује да производни процес прекину из било ког разлога, чак и када од исцрпљености падну у несвест. За мизерну сатницу од нешто мало више од 100 динара морају да раде преко 250 сати месечно, а пре неки дан им је радно време повећано на 12 сати дневно. Александар Вучић је поносан на инвеститоре. Све личи на послератне логоре, у којима су заробљени Немци молили стражаре речима – господине бандит, молим чашу воде
Радници у компанији „Јура“ трпе тортуру, а српска власт подржава робовласнике из Јужне Кореје.
Запослени у лесковачкој фабрици каблова „Јура“ крајем априла организовали су 15-минутни штрајк упозорења. Менаџмент је укинуо право на нерадни први дан Ускрса, што је представљало кап која је прелила чашу, одавно напуњену злостављањем, мобингом и сличним незаконитим поступцима.
Жељко Веселиновић, председник синдиката „Слога“, тврди да се јужнокорејски инвеститори већ годинама нехумано понашају према радницима у Србији.
– Већ пет година боримо се с „Јуром“, у којој су забележени најгори примери односа према запосленима. Бројни су примери злостављања, физичког и психичког. У неколико случајева радници су пребијани металним шипкама и дрвеним палицама, терани су да пред руководиоцима стоје у ставу мирно и ћуте док их шамарају, поливани су водом и понижавани на све начине. Жене су изложене сексуалном узнемиравању. Менаџмент је одредио да преко лета сваки радник сме да пије само једну флашицу воде дневно, како не би често правио паузу за одлазак у тоалет!
Ко не може да издржи, саветовано му је да користи пелене. Кад би некоме позлило, ако га хитна помоћ не би одвезла у болницу, морао би да се врати за машину. Ко би отишао на боловање, по повратку би добио отказ. Инспекција рада је неколико пута доносила одлуке да се отпуштени радници врате на посао, али обезбеђење им није дозвољавало да уђу у фабрику – каже Веселиновић за „Таблоид“.
Јужнокорејски власници су одмах по доласку у Србију на најконкретнији начин показали како намеравају да воде компанију. Прва одлука је била – забрана синдикалног организовања. Шесторо радника упустило се у оснивање синдикалне организације. Речено им је да бирају: синдикат или посао. Кад су изабрали синдикат, добили су отказ с небулозним образложењем. Отпуштени радници су поднели тужбе, судским путем су добили одштету, али нису враћени на посао.
– Поднели смо много пријава, али узалуд. На посао нису враћене ни труднице и породиље које су у „Јуриној“ фабрици у Рачи Крагујевачкој добиле отказ. Планирали смо да организујемо протест испред те фабрике, али сазнали смо да је радницима наређено да са децом дођу пред капију и стану испред нас како би испало да смо ми некакви хулигани који им отимају хлеб. Тада су јужнокорејски бизнисмени имали заштиту власти на свим нивоима, од председник Бориса Тадића, потпредседника владе Млађана Динкића, до председнице општине Рача. Испред амбасаде Јужне Кореје организовали смо протест на коме смо захтевали поштовање Устава и закона Србије,а од наших државних органа тражили смо заштиту радника и екстрадицију Џанг Ву Нама, тадашњег генералног директора „Јуре“, који је био главни организатор свих врста шиканирања – каже Веселиновић.
По доласку Српске напредне странке на власт, Корејци су се мало примирили, али брзо су увидели да их нови режим неће спречавати у злостављању радника. Да су у праву, недавно је потврдио и Александар Вучић.
– Сматрам да је протест у лесковачкој „Јури“ требало да буде тиши и да се не води кампања против инвеститора, поготово што хоћемо још инвестиција из Јужне Кореје.
Дајте да заштитимо инвеститоре – рекао је Вучић и наложио министру рада Александру Вулину да спроведе истрагу.
Нерадник Вулин одмах је стао на страну робовласника: „Инспекција рада није утврдила неправилности у односу према радницима у тој компанији“.
– Наравно да радници не смеју јавно да кажу шта мисле и какву тортуру трпе. Од тих 25.000 динара, колико износи просечна плата, зависи егзистенција једне породице.
Синдикат „Слога“ поздравља све стране компаније и инвеститоре који дођу овде и поштују законе Србије, али, исто тако, сматрамо да треба забранити рад и отерати све који су добили субвенције, а не поштују наш Устав и законе. Наши радници нису робови.„Јура“ овде уводи робовласништво, односно тзв. азијатски капитализам који не признаје законе, али већу одговорност сносе наши државни органи, који им то толеришу. Та корејска компаније отворила је фабрике у Словачкој и Русији, али тамо је држава стала иза својих радника – истиче Жељко Веселиновић.
Јужнокорејски инвеститори су у Србију стигли 2010. године. Отворили су фабрике у Рачи Крагујевачкој, Нишу и Лесковцу, у којима ради око 5.000 радника. Иако је кроз „Јуру“ продефиловало око 20.000 радника, од којих су многи незаконито добили отказ или су били присиљени да сами напусте посао, компанија је добила субвенције од по 10.000 евра по радном месту, а из буџета Србије само прошле године добила је додатних 950.000 евра.
Азијски робовласници имају подршку гонича робова из Владе Србије и тако ће остати док радници не дигну глас.
Опширније у штампаном издању Таблоида…