Београд, 9. јануар 2014. – Удружени синдикати Србије “Слога” су на листу “Са Демократском странком, за демократску Србију” ушли равноправно, путем коалиционог споразума који нам гарантује два посланичка мандата у Скупштини Србије. Овај аранжман не предвиђа обавезе „Слоге“ према другим партнерима изузев заједничког залагања за демократскију, нову, богату и сложну Србију у којој ће сваки радник и грађанин моћи да живи од своје зараде и ужива сва људска права гарантована Уставом.
Нападаће нас са свих страна, посебно руководства синдиката који су годинама у апстиненцији, а чији је задатак да спиновањем спрече друге синдикате да уђу у свет парламентарне демократије.
Морамо да будемо још сложнији у борби против популистичке демагогије која нам ускраћује право на перспективу и будућност.
Вама се обавезујемо да ћемо као Удружени синдикати Србије ”Слога“ у парламенту заступати интересе свих радника, без обзира на синдикалну припадност и да никада нећемо гласати ни за један закон који је на штету запослених и у супротности са прокламованим циљевима синдиката.
Зашто је обавеза УСС Слога да уђу у Парламент
Више од две деценије у Србији доминира став да синдикати не треба да учествују у јавном политичком животу. Резултати такве „аполитичности“ су поражавајући и ми то сада морамо да мењамо.
Пад Берлинског зида крајем осамдесетих и неминовност промена друштвеног система и власничке структуре, српски радник очито није препознао. А и како би, када је у таласима национализама и ратова институција синдикалног организовања обесмишљена, због чега је данас државни синдикат остао оаза за синдикалну бирократију која очајнички покушава да сачува своје личне привилегије.
Изузет из свакодневног политичког живота, радник није имао аутентичног представника који би у парламенту скренуо пажњу на све криминалне тајкунске приватизације у којима су учествовали баш они који су најгласније заговарали аполитичност синдиката. Истовремено,„народни трибуни“ које су они сами сами бирали на изборима, бесомучно су из својих посланичких клупа учествовали у добро организованој пљачки фабрика, предузећа и друштвене имовине.
Узалуд је радник оптрчавао, молио и запомагао да неко од посланика у парламенту јавно скрене пажњу на његово тешко социјално стање, да се његова фирма која је с муком и годинама стварана сада бесомучно пљачка и да он више нема шта да једе. Његов вапај се није чуо, а заговорници теорије аполитичности синдиката су задовољно трљали руке и у своје џепове убацивали прљав новац од разних тајкуна као награду за остваривање њиховог циља.
И даље верујући у своје синдикалне лидере, радници су тражили да их они поведу и свим врстама синдикалне борбе, укључујући и штрајк, одбране од губитка посла и свакодневних претњи. На жалост, ни они нису чули глас обичног радника чија је егзистенција нарушена.Као последица тога, данас у Србији има више од 150 предузећа која чекају реструктуирање, чиме ће се транзиција из друштвене преточити у потпуну капиталистичку, уз отпуштање још више од 100 хиљада радника.
Руководство Удружених синдиката Србије ”Слога” је од свог формирања одлучно да институцију синдикалног организовања врати изворним принципима, како би се и економски односи прилагодили хуманијем друштву коме тежимо.
СЛОЖНО!