ZA DEMOKRATSKIJU, NOVU, BOGATU I SLOŽNU SRBIJU

Beograd, 9. januar 2014. – Udruženi sindikati Srbije “Sloga” su na listu “Sa Demokratskom strankom, za demokratsku Srbiju” ušli ravnopravno, putem koalicionog sporazuma koji nam garantuje dva poslanička mandata u Skupštini Srbije. Ovaj aranžman ne predviđa obaveze „Sloge“ prema drugim partnerima izuzev zajedničkog zalaganja za demokratskiju, novu, bogatu i složnu Srbiju u kojoj će svaki radnik i građanin moći  da živi od svoje zarade i uživa sva ljudska prava garantovana Ustavom.

Napadaće nas sa svih strana, posebno rukovodstva sindikata koji su godinama u apstinenciji, a čiji je zadatak da spinovanjem spreče druge sindikate da uđu u svet parlamentarne demokratije.

Moramo da budemo još složniji u borbi protiv populističke demagogije koja nam uskraćuje pravo na perspektivu i budućnost.

Vama se obavezujemo da ćemo kao Udruženi sindikati Srbije ”Sloga“ u parlamentu zastupati interese svih radnika, bez obzira na sindikalnu pripadnost i da nikada nećemo glasati ni za jedan zakon koji je na štetu zaposlenih i u suprotnosti sa proklamovanim ciljevima sindikata.

Zašto je obaveza USS Sloga da uđu u Parlament

Više od dve decenije u Srbiji dominira stav da sindikati ne treba da učestvuju u javnom političkom životu. Rezultati takve „apolitičnosti“ su poražavajući i mi to sada moramo da menjamo.  

Pad Berlinskog zida krajem osamdesetih i neminovnost promena društvenog sistema i vlasničke strukture, srpski radnik očito nije prepoznao. A i kako bi, kada je u talasima nacionalizama i ratova institucija sindikalnog organizovanja obesmišljena, zbog čega je danas državni sindikat ostao oaza za sindikalnu birokratiju koja očajnički pokušava da sačuva svoje lične privilegije.

Izuzet iz svakodnevnog političkog života, radnik  nije imao autentičnog predstavnika koji bi u parlamentu skrenuo pažnju na sve kriminalne tajkunske privatizacije u kojima su učestvovali baš oni koji su najglasnije zagovarali apolitičnost sindikata. Istovremeno,„narodni tribuni“  koje su oni sami sami birali na izborima, besomučno su iz svojih poslaničkih klupa učestvovali u dobro organizovanoj pljački fabrika, preduzeća i  društvene imovine.

Uzalud je radnik optrčavao, molio i zapomagao da neko od poslanika u parlamentu  javno skrene pažnju na njegovo teško socijalno stanje, da se njegova firma koja je s mukom i godinama stvarana sada besomučno pljačka i da on više nema šta da jede. Njegov vapaj se nije čuo, a zagovornici teorije apolitičnosti sindikata su zadovoljno  trljali ruke i u svoje džepove ubacivali prljav novac od raznih tajkuna kao nagradu za ostvarivanje njihovog  cilja.

I dalje verujući u svoje sindikalne lidere, radnici su tražili da ih oni povedu i svim vrstama sindikalne borbe, uključujući i štrajk, odbrane od gubitka posla i svakodnevnih pretnji. Na žalost, ni oni nisu čuli glas običnog radnika čija je egzistencija narušena.Kao posledica toga, danas u Srbiji ima više od 150 preduzeća koja čekaju restruktuiranje, čime će se tranzicija iz društvene pretočiti u potpunu kapitalističku, uz otpuštanje još više od 100 hiljada radnika.

Rukovodstvo Udruženih sindikata  Srbije  ”Sloga” je od svog formiranja  odlučno da instituciju sindikalnog organizovanja vrati izvornim principima, kako bi se i ekonomski odnosi prilagodili humanijem društvu kome težimo.

SLOŽNO!