Извор :Економски Онлине, 16.03.2017. /линк/
Аутор: Биљана Блануша – „Отпремнине у јавним предузећима – држава неком мајка, неком маћеха“. –
Одлуком Владе Србије за решавање питања вишка запослених у државним предузећима одређен је износ за отпремнину од 200 евра по години стража, али је у појединим случајевима он вишеструко већи. Па тако у “Ресавици” се помиње цифра од 400 евра, док у “РТБ Бор”-у се тражи износ од 600 до 800 евра, иако су оба предузећа губиташи и живе од субвенција из државне касе, а не од сопствених прихода. У изјави за “Економски Онлине” председник Удружених синдиката Србије “Слога” Жељко Веселиновић је истакао да “држава мора свим запосленима у јавним предузећима да буде мајка, а не маћеха”, што подразумева исте отпремнине за све.
Утврђен ниво отпремнине – 200 евра по години стажа
Према Закону о раду, за запослене, који су проглашени за технолошки вишак, висина отпремнине не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину. Одлуком Владе Србије усвојен је Програм решавања вишка запослених, према коме запослени, који су проглашени за вишак, могу да се определе за једну од опција. Прва је да добију отпремнину у висини динарске противвредности 200 евра по години стажа, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра. Друга опција подразумева отпремнину обрачунату на начин утврђен Законом о раду с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра, а висина средстава по години стажа код последњег послодавца – не може бити већа од 500 евра. Трећа опција је отпремнина у износу од шест просечних зарада у Републици Србији, за запослене који имају више од 15 година стажа.
И поред прописа отпремнина није иста за све
Имајући у виду прописе, требало би да сви радници у државним и јавним предузећима имају исти третман, односно, да добију исти износ отпремнине. Међутим, у пракси то није тако. Наиме, висина отпремнина се разликује, од случаја до случаја, и креће се од оне дефинисане одлуком Владе до неколико пута увећане за повлашћене раднике, тачније, оне који раде у повлашћеним предузећима.
Запослени у “Застави ИНПРО”, међу којима су и инвалиди рада, месецима су штрајковали због неисплаћних плата и решавања свог статуса, а онда им је почетком фебруара напокон понуђен социјални програм. Тим социјалним програмом предвиђено је да сви они, који су вишак, добију по 200 евра по години стажа. Запослени кажу да је програм неприхватљив за већину инвалида рада и особа са инвалидитетом, који чине више од 80 одсто од укупно 130 радника. Директор тог предузећа Миленко Бетулић наводи да је социјални програм запосленима у тој фабрици понудило Министарство за рад и истиче да је ни њему није јасно зашто за инвалидне раднике важе отпремнине, које су предвиђене за остале раднике, кад је више него јасно да радници са инвалидитетом на тржишту рада никако не могу да имају исти статус и исте шансе као њихове здраве колеге.
У јавном предузећу “Железнице Србије”, које послује с губитком и које је у претходне четири године из државног буџета добило на име субвенција око 70 милијарди динара, утврђено је да је вишак око 3.000 радника. Крајем прошле године договорено је да им се исплате отпремнине у износу од 240 евра по години стажа.
Јавно предузеће “Ресавица” већ годинама послује с губицима и преживљава захваљујући субвенцијама, за које се из државне касе сваке године издваја 4,5 милијарди динара. Кад је објављено да ће ове године почети затварање рудника “Вршка чука” и “Боговина”, који послују у оквиру “Ресавице”, започели су и преговори са синдикатима о отпремнини, али радници су одбили отпремине од 200 евра по години стажа. Недавно је в. д. директора “Ресавице” Стеван Џелатовић изјавио да ће запосленима бити понуђено између 350 и 400 евра, на шта је представник синдиката рекао да је то мало и да ће се тек преговарати.
Још један дугогодишњи губиташ јавно предузеће “РТБ Бор”, које ће ове године из државне касе добити субвенцију у износу од две милијарде динара, да би уопште могло да послује, утврдило је да је 1.200 радника вишак. Представници синдиката кажу да ће тражити отпремнине у износу од 600 до 800 евра по години стажа, а репер им је ЕПС. У највећем државном предузећу “Електопривреди Србије”, према процени Светске банке, вишак је око пет хиљада људи. У првој групи који ће отићи је око две хиљаде радника, за које су предвиђене стимулативне отпремнине од 5.000 до 20.000 евра. Отпремнине су подељене у три категорије, а у зависности од тога у којој се налазе, запослени ће добити од пет до 27 бруто плата.
Да ли су радници у Србији равноправни?
Удружени синдикати Србије “Слога“ су још пре годину дана покренули питање отпремнина у јавним и државним предузећима и захтевали да сви запослени имају исти статус, односно, да имају исту отпремину у случају да се она исплаћује из државног буџета. “Потпуно је непримерено, да не кажем нехумано и безобразно, да у одређеним предузећима, у којима се радницима дугује 10-20 плата, на нивоу минималаца, радници добијају отпремнине у износу од по 200 евра по години стажа, а да запослени у неким другим јавним предузећима, који су на државним јаслама добијају 1.000 евра по години стажа”, нагласио је Веселиновић.
Према његовим речима, 200 евра је мало и било би добро да се пронађе начин да се свима, који морају на силу да напусте посао, исплати отпремнина довољна за неки пристојан живот. “Немамо ништа против да приватне компаније, уколико купе неку фирму и имају могућности, исплате отпремнине у складу са захтевима синдиката. То је био случај у НИС-у, који је купио “Гаспром” и у “Железари Смедерево”, кад је купила компанија “УС Стеел”, али су они те отпремнине исплаћивали из сопствених средстава. Кад је држава у питању, онда не може да то питање решава тако што ће некима дати хиљаду или две хиљаде евра, а некоме пет пута мање”. Веселиновић каже да ће они инсистирати да отпремине буду једнаке за све, више од садашњих 200 евра, али мање од оних цифара, које се помињу у јавности, а које су више на нивоу лапих жеља појединих синдикалних организација.