Аутор : Данас, радник.рс, 18.10.2015.-
НСЗ са своје евиденције скида свакога ко је радио само један или десет дана
Упркос статистици која каже да се српска привреда после годину и по дана извлачи из рецесије и сталним изјавама политичара из врха власти да расте број запослених ситуација у стварном животу грађана Србије ни приближно није тако добра.
Министар рада Александар Вулин не пропушта прилику да сваки пут кад га питају понови како је све више запослених у реалном сектору, јер то показују подаци које има Влада и Национална служба за запошљавање. Пре нешто више од месец дана Вулин је изјавио како је посао од почетка године добило више од 139.000 људи, међутим, представници синдиката и заштитници радничке класе тврде да је то далеко од истине, односно да методологија коју држава и НСЗ користе у овом случају не одговара стварној слици.
А стварна слика јесте да је за годину и по дана из јавног сектора отишло 17.000 људи, неки у пензије, неки добровољно, неки су отпуштени. У реалном сектору ситуација је тек катастрофална, јер ће готово 5.000 оних који раде у фирмама предодређеним за стечај сигурно остати без посла до краја године, као и још 30.000 до 40.000 оних који раде у оних 300 и нешто предузећа које чека или ликвидација или приватизација. Како наговештаја о великим инвестицијама и покретању привреде нема, тешко је поверовати да ће се било које од ових великих имена са списка за приватизацију добро удомити.
Следеће године у ово време и раније могли бисмо да имамо ситуацију да на бироу рада осим младих стручњака који не могу да нађу посао имамо и десетине хиљада оних који су остали без посла „под старе дане“ са гомилом искуства, али не оног који се тражи на тржишту, али и оне који су године проводили учаурени у државној служби, радећи или не радећи посао. Једино решење за све било би улагање у производњу и што хитније привлачење великих инвестиција. Засад смо још далеко од тога.
Потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије Зоран Михајловић за Радник каже да ће до краја године без посла остати сигурно 30.000 људи из фирми које су отишле у стечај или ликвидацију и да ако на то додамо оне који ће напустити јавни сектор, како се најављује, цифра оних који неће имати посао расте до 50.000. Очекује нас, тврди он, суморан крај године и суморна наредна година, јер он не очекује да било шта може да се деси у том периоду што би поправило ту слику.
Приче о томе да се незапосленост смањује за њега су „лажне“, односно лажна је слика која се прави јер се до тога долази захваљујући методологији Владе и Националне службе запошљавања, која је нешто другачија у односу на раније.
– Према нашим индикаторима, незапосленост расте, не опада. То што НСЗ са своје евиденције скида свакога ко је радио само један или десет дана, ствара лажну слику да незапосленост опада. Сви ти људи се воде као запослени у том тренутку јер су скинути са бироа, без обзира на то што ће се они опет вратити на ту евиденцију, напомиње Михајловић. Он не види начин како ће хиљаде људи које би требало до краја године да остану без посла наћи нови.
– Тешко да наша економија, наш реалан сектор може да апсорбује толику количину незапослених. Још ако знамо колико младих чека посао, како онда они са годинама стажа у јавном сектору могу да очекују да нађу посао – истиче наш саговорник.
Инвестиција је мало, напомиње, и они који се одлуче да отварају посао у Србији могу да прими од 50 до 100 људи, нема великих улагања и његов предлог држави јесте да се утврди у којој то индустријској грани имамо могућност за тако велике инвестиције, као што је случај са Железаром.
– Треба да видимо да ли нека привредна грана може да се оспособи да буде замајац економског развоја, путеви, инфраструктура су у лошем стању, а ако се то буде радило, треба дати предност домаћим фирмама. Пољопривреда би могла да буде исплатив сектор. Морамо тиме озбиљније да се бавимо, напомиње Михајловић и додаје да оваквим темпом у наредних годину дана можемо да очекујемо једино стагнацију.
За разлику од Михајловића, Ивица Цветановић из Конфедерације слободних синдиката не очекује да ће бити отпуштања из јавног сектора.
– У јавном сектору имамо 500.000 људи, седам одсто од укупног броја становништва. Наш јавни сектор је међу најмањима у Европи. Не очекујем отпуштања, очекујем да неки људи оду добровољно, неки у пензију. Наша економија не може да издржи нових 50.000 или 100.000 људи на улици, каже Цветановић за Радник. Он истиче како је јавном сектору нужна прерасподела и наводи примере здравства и просвете.
– Имамо сумануту ситуацију. И у здравству и у просвети тврде да постоји потреба за новим радницима. У просвети недостаје 13.000 људи, а најављује се да ће бити отпуштено 5.000. Некада су тамо где има вишка прераспоређивали на места где има мањка. Очигледно да држава сада нема капацитета да то уради, напомиње Цветановић.
Потребно је, сматра он, реформу урадити системски, а то значи да би требало људима понудити преквалификације, а не радити све ад хоц. „Добром прерасподелом и природним одливом мислим да је могуће решити овај проблем“, нагласио је Цветановић.
Председник УГС Слога Жељко Веселиновић такође вели да вишкова у јавном сектору нема, али ту мисли на здравство, просвету, полицију, а да евентуалне вишкове треба тражити у јавним предузећима и државној управи. Давати прогнозе о томе колико би могло људи да остане без посла, сматра он, врло је незахвално, али је сигуран да је Србији потребна рационализација, коју, како верује, нема у овом тренутку ко да спроведе.
– Никада није урађен програм који показује колико заиста имамо запослених. Чињеница је да 1,6 милиона људи ради, и да је званично око 792.000 незапослених. У пракси, ако узмемо у обзир како НСЗ води евиденцију, незапосленост иде до 32 или 33 одсто, и зато изјаве
појединих министара да је незапосленост 16 одсто звуче невероватно, напомиње Веселиновић. Он истиче како је велики песимиста и по питању предузећа која одлазе у стечај.
– Угасили су једине две фабрике у Србији које производе тракторе и које су могле и даље добро да раде – ИМТ и ИМР. Такође и 14. октобар. Остало је још 17 или 18 њих које одлазе у стечај и мислим да не постоји шанса да преживе. Радници ће добити 200 евра по години стажа и то је то, напомиње наш саговорник.
Веселиновић каже да је једино решење да ускоро дођу прави инвеститори, а не они који сада долазе у Србију и добију субвенције по радном месту и који запосле 50 до 100 људи, који раде посао који се научи за неколико сати – већ правих инвеститора.
Радничко акционарство као део решења
“Оно што нама треба је реиндустријализација, а друга опција је радничко акционарство. У ситуацијама где предузеће не може да се прода треба омогућити радницима да наставе да раде, тако што ће фирма постати њихова, напомиње Веселиновић, истичући да је врло битно и да држава законом заштити домаће произвођаче.