За Блог пише: Владимир Радосављевић, потпредседник Слоге[divider]
Друже, господине, брате свињарски трговцу,
Желим да ти честитам продају робе дал накупцима, дал прекупцима, не знам, али у сваком случају онима који купују такву робу. Знам да ти сам ниси никад много марио за ту робу и да теби и није важно шта ће после да раде са њом. Познато је да је теби најважније да је буђелар пун, али ја, као неко ко је ту робу отхранио, нагојио, припремио, улицкао и дотерао те с пуним поверењем теби предао за даљу употребу, осећам велику жељу да још понешто сазнам и кажем о целој тој трансакцији.
Прича се, на пример, да си робу продао преко Дунава и Саве. Знаш за мене да никад нисам волео јевропске прерађиваче наших сировина, јер се некако увек испостављало да су нам за узврат враћали само вешто препаковане и префарбане отпатке од папака, црева и изнутрица од којих је увек било више шанси да се потрујемо него нахранимо.
Можда ми је мало лакнуло кад су ми рекли да су ти што су стоку од тебе купили заступници Руских трговаца. Мало лакше јер они су барем наша браћа по пореклу, вери и души али… то смо увек потврђивали и ми и они у пијанчењу, весељу и рату… али, у трговини, некако су нас и они увек, да простиш, јахали, и користили као чипове за игру са неким другим, од нас много већим народима. Тако да ми и продаја наше робе њима није баш по вољи.
Знам ја да тебе баш брига дал је мени по вољи, господине, друже и брате свињарски трговцу. Чим си преузео робу од мене и мојих другова радника ти си заборавио да је она угојена нашом заслугом и понашао си се као да је само твоје лично власништво са којим ми немамо ништа. Чак сам сигуран да си убеђен да и сам имаш неке заслуге у томе. Канда си заборавио да смо ми ту робу узгајали за другог, човека који се сад сигурно на твом месту не би тако понашао и са свима нама заједно би се договарао шта и како даље са робом? То што си захваљујући вишој сили коју ми нисмо могли да контролишемо, у ноћи тоталног хаоса и збрке ти допао наше робе, теби, тако самољубивом, уместо очекивано непријатне ситуације баш добро дошло да помислиш да си је својим квалитетима ( а којим, јадан?) и заслужио.
Ал сад, шта је ту је. Крива Дрина се не исправља. Само смо чекали да видимо ово – коме ћеш и за које паре нашу робу продати. И видесмо. И продао си. Ми смо ту робу одавно прежалили и знамо да од ње само штетујемо, али сам хтео да ти поручим:
Робу, коју сам ниси способан ни да узгајиш, продао си као свиње на пијаци, и зато си само један обичан свињарски трговац!
А та роба није свињско месо, већ дело многих од нас који смо у њу уложили, и далеко је од стоке, већ је требало да буде симбол братства и солидарности у одбрани наших колега, породица, кућа и послова. Није била намењена никаквој продаји, а нарочито не било коме ко је преузима у име Европе, Русије, истока, запада, Марса… Била је намењена нашем народу, нашој браћи по муци и зноју.
Друже, брате и господине ти говорим јер ни сам не знаш шта си, представљајући се као брат, друг или господин зависно од тренутне потребе, покушавајући да будеш све то, али неуспешно, јер си ти ипак само једна обична „Орвелова свиња“, која ће на крају завршити у измету од оних у коју си нашу робу претворио!