Извор: данас.рс, 03.07.2019.-
Г.Влаовић.-[divider]Изостанак процеса реиндустријализације и смањен извоз основни су разлози пада индустријске производње у Србији, сматрају саговорници Данаса.
Према најновијим подацима Републичког завода за статистику индустријска производња у Србији је у мају 2019. године, у односу на исти месец 2018. године, била мања за 0,6 одсто. У мају 2019. у поређењу са истим месецом 2018. године, забележен је пад од 1,6 одсто у прерађивачкој индустрији.
Милојко Арсић, професор Економског факултета у Београду истиче за Данас да је процес који се одвија у Србији у потпуности супротан са дешавањима у другим земљама источне и централне Европе.
– У тим земљама региона, које се суочавају са истим проблемима као и Србија у првом кварталу ове године индустријска производња је порасла за три одсто док је код нас она пала у односу на исти период прошле године. Таква ситуација је лоша јер индустрија треба да буде замајац развоја привреде једне земље а не да буде у паду – објашњава наш саговорник.
Према његовим речима постоји више разлога због којих се индустрија у нашој земљи нашла у таквој ситуацији.
– У првом реду то је увођење такси на извоз робе из Србије на Косово , смањење производње у фабрици аутомобила Фијат-Крајслер у Крагујевцу и увођење квота за извоз челика у Европску унију. Подсетимо да је Фијат планирао да у овој години производњу аутомобила у својој фабрици у Крагујевцу смањи за пола у односу на 2018. годину што аутоматски утиче на пад индустријске производње. И да је ситуација у наведеним секторима другачија Србија би свеједно каскала за другим земљама у региону када је реч о индустријској производњи. Наиме, појавом јаке конкуренције када је реч о ценовној политици извоз из Србије стагнира и то такође узрокује пад индустријске производње у Србији и заостајање за другим земљама централне и источне Европе у том сегменту – каже Арсић.
Са његовим мишљењем се слаже и Жељко Веселиновић, председник Удружених синдиката Србије „Слога“ који наводи да је у великом раскораку између онога што говоре званичници у Србији и реалног стања када је реч о индустријској производњи.
Жељко Веселиновић, председник Удружених синдиката Србије „Слога“
– Када слушате председника Србије Александра Вучића и републичку премијерку Ану Брнабић помислили бисте да смо, када је реч о развоју индустрије и степену животног стандарда, на нивоу Калифорније. Међутим, када се анализира реално стање долази се до јасног закључка да на том плану Србија стоји веома лоше. То потврђују и подаци Републичког завода за статистику који у последње време у јавност пласира истините податке, и као што је сада случај. Основи разлог за лоше резултате у индустријској производњи је да крупна индустрија, која је замајац развоја привреде, у пракси не постоји у Србији. Већина индустријских предузећа се бави развлачењем каблова те имамо свега неколико великих фабрика које могу да извозе своје производе. У овом тренутку у том сегменту у потпуности зависимо од резултата Фијата који је смањио број произведених возила у Крагујевцу. Друга компанија која је значајан извозник је ХБИС Србија власник смедеревске железаре. У току јула би у железари требало да се обаве ремонти и када дође до тога поново ћемо се суочити са падом индустријске производње јер на том плану зависимо искључиво од учинка ХБИС-а и Фијата. Доста је да једна од те две фабрике закаже и одмах долази до пада индустријске производње код нас – наводи Веселиновић.
Он додаје да индустријска производња опада и због тога што је Влада отерала у стечај Азотару у Панчеву која је спадала у ред највећих извозника из Србије.
– Дакле, због тога што Влада Србије спроводи погрешну економску политику, то јест не спроводи процес реиндустријализације, који је једини начин да та привредна делатност изађе на „зелену грану“, због тога што уништава и оно мало домаће индустрије која је преостала попут Азотаре и што води потпуно неисправну политику субвенција страним инвеститорима који не могу да гарантују да ће одржати производњу на одређеном нивоу и тако сачувати радна места, су основни разлози за стагнацију индустрије у нашој земљи. С обзиром да је у државама које нас окружују сасвим другачија ситуација на том плану јасан је показатељ неспособности актуелне власти у Србији да привреди, а самим тим и индустрији омогући несметан и успешан развој – закључује наш саговорник.
Прехрана подбацила
Поредећи по наменским групама, у мају 2019. године, у односу на исти месец претходне године, дошло је до пада у производњи нетрајних производа за широку потрошњу (5,9 одсто) и капиталних производа (0,3 одсто). Обим индустријске производње у мају 2019. године, у односу на мај 2018, опао је у 16 области које са 50 одсто учествују у структури индустријске производње, док је раст забележен у 13 области. Највећи утицај на пад индустријске производње у мају 2019. године, у односу на исти месец лане, имале су производња прехрамбених производа, производња хемикалија и хемијских производа, производња пића, производња деривата нафте и производња одевних предмета.