Београд, 3.11.2014.–
Жељко Веселиновић, лидер „Слоге“ каже да се нада да ово није још један маркетиншки трик и давање лажне наде запосленима. Уколико фабрика настави да ради са још већим капацитетом, ако сви радници остану и буде нових инвестиција, можемо само да поздравимо потез владе, каже Веселиновић за „Политику“.
Судећи по последњим изјавама премијера Александра Вучића, држава ће за Божић добити стратешког партнера за „Железару Смедерево“. За раднике те фабрике нема бољег божићног поклона, а вест је, симболично, стигла баш из Јерусалима, јер је премијер ових дана боравио у Израелу.
Укратко, јавни позив је истекао прекјуче, а тендер ће бити расписан за два дана. До краја јануара нови већински власници српске челичане требало би да „уђу у фабрику“, поручио је премијер, а да заправо мисли на амерички „Есмарк“, потврдио је реченицом да су у тој компанији „веома посвећени проналаску тржишта за српски челик“.
Ни државни, ни фабрички врх, већ дуже време не крију да је „Есмарк стил група“ најозбиљнији интересент за „железару“. Још уочи јавног позива Вучић је рекао да ће се та компанија сигурно јавити на тендер, што је потом потврдио и први човек „Есмарка“, Џејмс Бушар. Да ли ће са „леђа Србије и сваког њеног грађанина“ коначно пасти “ велики камен“, са којим је премијер упоредио домаћу челичану, сазнаћемо за два месеца. Ако се даље послужимо његовим метафорама, друго кључно питање је да ли ће се тај „камен“ претворити у „брушени дијамант или брилијант“? Одједанпут, како је изјавио, сигурно неће. И сам Бушар је најавио постепена улагања. Најпре 28 милиона долара током 2015. за покретање друге високе пећи која одавно стоји, а у наредне 34 године још 130 милиона.
Укупна инвестирања пројектована су на 400 милиона долара како би се остварио производни план од 2,2 милиона тона готових производа. Отпуштања нису планирана, најављено је раније из „Есмарка“. До сада је било најмање десет заинтересованих компанија, али верујемо да је прича са „Есмарком“ ипак озбиљна.
Договор повлачи обострани интерес – држава спасава радна места и металски комплекс, а Американци добијају шест пута јефтинијег радника који по квалитету не заостаје за индустријским радником у САД и Европи, као и оних 20 одсто учешћа државе што им доноси одређене бенефите и сигурност, сматра Милета Гујаничић, председник Независног синдиката металаца у „железари“.
Његов синдикални колега Жељко Веселиновић, лидер „Слоге“ каже да се нада да ово није још један маркетиншки трик и давање лажне наде запосленима. Уколико фабрика настави да ради са још већим капацитетом, ако сви радници остану и буде нових инвестиција, можемо само да поздравимо потез владе, каже Веселиновић за „Политику“.
Судбоносне дане за челичану њени радници дочекују са још већим минусом у џепу. Поред умањења од 20 одсто, које им је још Динкић увео почетком 2013, јуче су у аконтацији за новембар осетили и најновије мере штедње од 10 одсто, за колико ће им бити умањена и исплата. Незадовољство због пара као да је одвукло пажњу од добрих вести из Израела.
Са ноћним радом не прелазим 34.000 динара. Иако сви мисле да нама држава поклања плату, ја своју тешко зарадим, као и моје колеге. Сада примамо 30 одсто мање кад се све сабере и одузме. Ко има кредит, тешко њему. Једва чекамо да нам држава више не буде газда, каже Ј. Ј., производни радник.
И у администрацији такође негодују. Њихове плате не прелазе ни 30.000 динара. Ипак, сви се надају бољим данима. Колико ће ти дани „болети“ Србију и њене пореске обвезнике, питање је које ћемо можда сазнати, а можда и не.
Синдикати кажу да то зависи од спремности државе да грађанима положи рачуне и транспарентно уради посао. Надамо се да ће и уговор и тендер бити јавни и да ћемо знати колико ће такав вид инвестиција коштати грађане Србије.
Ваљда неће бити под велом тајни као у случају „Фијата“ и „Етихада“, где је сигурно доста државног новца отишло у те компаније, нада се Жељко Веселиновић. Јавност за сада зна да држава скоро три године за „Железару Смедерево“ издваја месечно између 8,5 и 10 милиона евра, углавном у кредитним гаранцијама. И поред тога челичана је дужна више од пола милиона евра, бар за оно што је обелодањено: банкама 260, добављачима 120 и за сировине 145 милиона евра. „Есмарк“ би, незванично, требало да стартује од нуле, што практично значи да ће држава преузети све дугове. Тренутна вредност производње је око 340 милиона, а са пуним капацитетом достигла би око 1,4 милијарде евра.
[divider]
Истекао рок за писма о намерама
Прекјуче је истекао рок за доставу писма о намерама за приватизацију „железаре“. Писма треба да садрже основне податке инвеститора, предлог индикативне цене, инвестициони програм и оквирни план пословања са бројем запослених. За сада је наведен једино „Есмарк“, као сигуран учесник у тендеру, а да ли је на адресу владе стигло још неко писмо заинтересованих партнера, биће познато наредних дана.
[divider]
Аутор: Оливера Милошевић