Предлогом буџета за наредну годину доста новца је предвиђено за отпуштање радника, а скоро ништа за запошљавање, изјавио је ове недеље Александар Сенић, посланик опозиционе Демократске странке. Фискални савет, тело надлежно да контролише да ли Влада новац грађана троши у складу са законом, не слаже се са Сенићем. У Савету мисле да је Влада одвојила сувише мало пара за отказе, јер у предузећима у реструктурирању ради 100.000 људи, а новца има за „вишеструко мањи број отпремнина“. Како год, дакле, гледали на ствари, једно је сигурно: у 2014. ће бити много људи који ће добити отказ. Шта нас онда чека до краја ове и током наредне године и да ли ћемо коначно живети боље?
Фото: www.данас.рс
Нажалост, и овог пута одговор не може бити позитиван. Док су претходних година политичари, па чак и економисти, убеђивали јавност да се у Србији не живи тако лоше и да само још мало недостаје па да одахнемо, данас упозорења и гола истина долазе из Немањине. Овогодишња инфлација је ниска зато што нико ништа не купује, јер људи немају новца, резиме је поруке коју протеклих недеља упућују из Народне банке. А у Фискалном савету суморно констатују да ћемо бар до 2017. морати да узимамо по пет милијарди евра дугова сваке године, само да бисмо покривали рупе у буџету и плаћали главнице већ узетих кредита.
Једина добра околност ове године била је инфлација, која је у октобру ове у односу на исти месец прошле године била 4,9 одсто. Међутим, разлози који су довели до овако ниског раста цена нису добри. Главни узрок је општа беспарица и страх од губитка посла или смањења плате, због чега грађани све мање троше.
Према подацима Републичког завода за статистику, промет робе у трговини на мало у септембру ове године пао је за чак 8,6 одсто у односу на септембар 2012. Трговци, међутим, бележе и далеко већи пад промета, па је тако набавка беле технике и других трајних добара далеко слабија него што ова укупна статистика сугерише. Грађани су приморани да штеде чак и на обичним свакодневним намирницама које се у овој економској ситуацији сматрају луксузом, па је тако куповина воде, сокова, слаткиша и сличне „сувишне“ робе према оценама трговаца пала за чак 20 процената.
Овакви подаци не чуде када се зна да су од јануара до октобра ове године грађани у просеку примали 2,5 одсто мању реалну плату него у истом периоду 2012. упркос томе што је прошле године инфлација била двоцифрена.
Као и обично, највећи цех плаћају радници. Прво је ПДВ повећан са 18 на 20 одсто крајем прошле године за време Млађана Динкића, да би сада његов наследник Крстић подигао и доњу стопу са осам на 10 одсто. Онда је за оне малобројне који зарађују више од 60.000 динара, у јавном сектору уведен солидарни порез, то јест смањене су им плате да би се попунио буџет. Грађани су све то прихватили као неминовност којом ће допринети стабилизацији економије и последично, једног дана, већем запошљавању, нижим ценама и вишим платама, да би им ове недеље било показано да је држава сав новац који су јој они из својих џепова дали, већ потрошила.
Чак 300 милиона евра су сакупили грађани за своју државу плаћајући већи порез на хлеб и млеко и одричући се дела својих плата, а Влада је узела сав тај новац и пребацила га Србијагасу, да покрије губитке које незаустављиво гомила. Слично је урадила и са Агробанком, Развојном банком Војводине и Привредном банком Београд – државним банкама које су одобравале политички дириговане кредите, које сада враћају радници, пошто су оне, дакако, пропале.
Пракса и теорија Лакше отпуштање значи лакше запошљавање, девиза је новог министра привреде Саше Радуловића, која има своје упориште у економској теорији, а да ли ће имати и у пракси, радници ће неминовно осетити већ 2014. Без смањења пореза и доприноса на рад, као мера која би омогућила или подизање зарада или ново запошљавање (или просто већи профит за власнике), послодавци остају без „шаргарепе“ која би их приволела да новим радницима дају сталан посао. А Радуловић је недвосмислено обећао већу стопу запослености до краја 2014.
Александар Милошевић: РАДНИК.РС /ЛИНК/