Београд, 13. август 2015. – Од игле, локомотиве, па до тенка. Све је данас на продају и све је јефтино да јефтиније не може бити. Цене – права ситница. Србија из дана у дан све више личи на балкански бувљак у срцу Европе.
Јавни дуг Србије свакодневно расте, а са њим незапосленост и сиромаштво.
Актуелна Влада у недостатку креативних идеја се све више и безобзирније задужује код страних финасијских институција.
Продаје се готово све. И нема ту више лицитација. Оне су измишљене за озбиљне државе, а Србија то одавно није.
Србија је само једна од многих малих и прљавих балканских бувљака у срцу Европе, са мноштвом тезги и сумњивим продавцима који послују по систему „дај шта даш“.
Након што су нас продали кроз изгубљене ратове, а докусурили сумњивим приватизацијама, реформатори сада продају оно најпрофитабилније, оно шта ни једна озбиљна нација ни у највећем лудилу не би продала.
Ових дана најављује се продаја Пољопривредног комбината Београд, основаног давне 1945. године у Панчевачком риту, и једне од водећих српских компанија у земљи у области примарне биљно-сточарске производње.
Градоначелник Београда Синиша Мали тврди да ПКБ није профитабилно предузеће, да дугује 60 милиона евра, и да је зато град кренуо у његову приватизацију.
Синдикати ПКБ из Падинске Скеле тврде супротно. Кажу да њихов комбинат нема губитке и да су то неистине које се пласирају у јавности како би се оправдала најављена приватизација њихове компаније.
Баш као на бувљаку!
А након бувље, на јесен нам следи отварање сточне пијаце.
Потребне су овце да помогну и „изаберу“ власт која ће радити у интересу народа.
Овце су за сада мирне, блеје и пасу оно мало траве колико је има и колико је остало.
А чобани?
Чобани навелико косе и пласте сено за предстојећу зиму.
Требаће…
Текст и илустрација: Удружени синдикати Србије Слога