Београд, 31.08.2017. – [divider]Србија је због екстремно ниске минималне цене рада и просечне плате уопште, постала европски Бангладеш јефтине радне снаге.
А како је минималац решен у другим државама, наводимо пет земаља које имају најбоље плаћену минималну сатницу.
На првом месту је Аустралија са 9.54 долара, следи Луксембург са 9.24 долара, затим Белгија са 8.57 долара и Ирска са 8.46 долара.
У Србији је она 130 динара по радном сату, што по данашњем средњем курсу НБС износи 1.2 долара, или 1.09 евра.
За овакво катастрофално социјално стање радника у Србији најодговорнији су искључиво такозвани репрезентативни синдикати УГС Независност и Савез самосталних синдиката Србије, који изигравањем социјалног дијалога у телу које се зове Социјално – економски савет годинама уназад свакој власти и послодавцима дају легитимитет да се радници широм Србије најбруталније понижавају.
Према најавама које се у јавности последњих дана пласирају, минималац ће у току 2018. бити повећан.
Самостални Љубисав Орбовић и независни проф. Зоран Стојиљковић – синдикалне мајке
Тако према предлогу горе наведених синдиката је да будући “минималац” износи 156 динара, 26 динара више од тренутне цене по радном часу, док послодавци одобравају само седам динара, односно 137 динара.
Ову тотално безобразну понуду у виду “испљувка” свету рада у Србији поједини медији навијачки подгревају, стварајући тиме лажну слику о некаквој борби између радника и послодаваца, са питањем “да ли ће радничка класа“ однети победу?”.
Победе народе нема, осим за послодавце и врхушке ових синдиката, јер је и један и други предлог о висини цене рада толико безобразан, да се уопште не може коментарисати.
Грађани морају да знају да за учешће у фарси оваквог преговарања учесници из редова тих синдиката добијају од државе новчану апанажу која је већа од минималне цене рада, па је сасвим логично – имају ли онда ти такозвани синдикалци разлога да се боре за већину обесправљених радника широм Србије?
Мислите о томе!
…