Београд 20. август 2015. – Да је у ојађеној, опљачканој и срозаној радничкој Србији све могуће, па чак и то да синдикат у име радника потпише лош колективни уговор по запослене због „коричења уговора“, могли смо се уверити управо након што је потписан први грански колективни уговор у реалном сектору, у области хемије и неметала.
Ни мастило се на уговору још увек није добро осушило, а већ је засмрдео!
Smrdi žestoko!
Колективни уговор су у понедељак 17. августа у име радника хемије потписали председник Самосталног синдиката хемије и неметала Србије Љубиша Несторовић и потпредседник Уније послодаваца Србије (УПС) Милош Ненезић, али не и представник УГС Независност који се није појавио на потписивању.
Уговором су, како су устврдили самосталци, а пренела у великом броју средства јавног општења – предвиђена побољшања у односу на постојећи Закон о раду, пре свега у области безбедности и здравља на раду, али и неких питања која се односе на рад и запошљавање.
Међутим, како представници УГС тврде у свом саопштењу од 18. августа ,“ истина је мало другачија“.
Они (УГС), у писаном саопштењу достављеном најширој јавности тврде да су током преговора доведени пред свршено стање, да нису уважени њихови „озбиљни предлози“, због чега је колективни уговор лош по раднике.
У доста добром објашњењу и образложењу разлога због чега је колективни уговор лош и неповољан по запослене, за предходну разлику од хвалоспева које смо могли чули од самосталаца, УГС наводи и то да су „они ипак хтели да га потпишу, уз услов да се исправе неке одредбе које никако не могу да прођу“.
Међутим, како су навели, према образложењу добијеном од својих колега из Савеза самосталног синдиката – то је било немогуће, јер је, цитирамо њихов цитат: „Колективни уговор дат на коричење и договорено је његово потписивање.“
„Очигледно је да је из неких разлога (вероватно због “престижа“ у сопственој организацији) колегама из Самосталног синдиката хемије и неметала било важно да потпишу било какав колективни уговор“, наводи УГС у саопштењу које су подписали председник УГС- а Бранислав Чанак и Милорад Пановић, председник Гранског синдиката ИЕР Независост.
Због огромне важности и значаја колективног уговора, којим је 18.500 запослених у хемији и неметалу можда оштећено и доведено у заблуду, преносимо у наставку саопштење УГС „Независност“ у целини.
На вама је, драги пријатељи, да процените и оцените – шта то у последње време у Србији смрди жестоко, ал’ није хемија!
Информативна служба
[divider]
Колико кошта коричење?
Ми смо, такође, проверили колико кошта коричење тврдим повезом са натписом и грбом и утврдили да све боље опремљене копирнице у Београду то раде у току дана. Шта више, уколико вам је хитно потребан тврди повез, могуће је и у року од само сат времена. И то за само 700.00 динара по комаду за четири примерка. Дакле, не остаје нам него да се сви запитамо – да ли је могуће да је због „коричења“ у износу од неколико хиљада динара, 18.500 радника у сектору неметала и хемије ускраћено за добар колективнни уговор? Биће ту ипак да је нешто друго!
[divider]
САОПШТЕЊЕ УГС ПОВОДОМ ПОТПИСИВАЊА
ГРАНСКОГ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА ЗА ХЕМИЈУ
Извор: Сајт УГС Независност, 18. август 2015.-
Јуче су овлашћени представници Самосталног синдиката хемије и неметала и Уније послодаваца Србије, уз присуство помоћника министра за рад, запошљавање, социјална и борачка питања, потписали Грански колективни уговор за хемију. Ово би, у нормалним условима, била добра вест, коју би УГС НЕЗАВИСНОСТ радо објавили “на сва звона“.
На потписивању, председник Самосталног синдиката хемије и неметала је изјавио како је овај Уговор, у односу на Закон о раду, донио квалитетно побољшање када је у питању рад, запошљавање, безбедност и здравље на раду, као и утврђивање зарада. Није, наравно, заборавио да каже и то да (цитирамо) “Иако су учествовали у преговорима, представници УГС се нису појавили на потписивању“.
Обавештавамо своје чланове, чланове Самосталног синдиката као и најширу јавност, да је истина мало другачија.
Почнимо од учешћа УГС НЕЗАВИСНОСТ у преговорима. Истина је да су представници УГС НЕЗАВИСНОСТ учествовали у изради иницијалног текста колективног уговора за преговоре и формирању заједничког преговарачког тима синдиката, као и на првом састанку преговарачких тимова на коме су договорена начелна правила преговора и усаглашено само неколико првих уопштених чланова Гранског колективног уговора. Након тога, “преговори“ су, мимо представника УГС НЕЗАВИСНОСТ, сведени на преговоре, боље речено договоре између представника Самосталног синдиката хемије и неметала и Уније послодаваца Србије. Представници Гранског синдиката ИЕР НЕЗАВИСНОСТ, односно чланови заједничког преговарачког тима из УГС НЕЗАВИСНОСТ, нису имали информације о току преговора као ни о “усаглашеним“ решењима све до објављивања коначне верзије “усаглашеног“ текста и већ познатог датума потписивања Гранског колективног уговора.
Добру вољу ГС ИЕР и УГС НЕЗАВИСНОСТ да, иако заобиђени у преговорима, ипак потпишу овај колективни уговор, уз услов да се исправе неке одредбе које никако не могу да прођу, колеге из Савеза самосталног синдиката су одбиле уз образложење, да сада нема измена јер је (цитат) “.. Колективни уговор дат на коричење и договорено потписивање.“ Толико о стварном учешћу УГС НЕЗАВИСНОСТ у преговорима. Очигледно је да је, из неких разлога (вероватно због “престижа“ у сопственој организацији) колегама из Самосталног синдиката хемије и неметала било важно да потпишу било какав колективни уговор. Само да буде први, па макар корице биле важније од његовог садржаја.
Због чега УГС, односно ГС ИЕР НЕЗАВИСНОСТ нису могли ставити свој потпис на овакав колективни уговор?
То су, пре свега, веома битни начелни разлози:
да, објективно, УГС НЕЗАВИСНОСТ нису учествовали у преговорима;
да је именовани уговор терминолошки недоследан – термин “колективни уговор“ се употребљава као да он није општи акт, па се стално користи фраза: “колективни уговор, односно општи акт“, што је супротно ставу синдиката да је колективни уговор основни општи акт код сваког послодавца где постоје синдикати и могућности за његово закључивање, док је правилник о раду само привремено, прелазно решење, док се колективни уговор не закључи.
да је, потписивањем првог колективног уговора са смањењем раније уговорених права, објективно отежана могућност преговарачким тимовима синдиката за гранске колективне уговоре у другим делатностима (металски сектор; пољопривреда, туризам и угоститељство; грађевина и индустрија грађевинског материјала…), да уговоре виши ниво права;
да ће, у пракси, неки послодавци код којих је закључен колективни уговор са вишим нивоом права, највероватније инсистирати на смањењу тих права до нивоа уговореног Гранским колективним уговором, и коначно
да је захтев, односно претпоставка да ће Влада донети одлуку о проширеном дејству, потпуно нереалана и неусклађена за Законом о раду.
Конкретне примедбе, због којих УГС НЕЗАВИСНОСТ нису приступили потписивању, а које скоро у потпуности оповргавају наведену констатацију како је овај уговор, у односу на Закон о раду, донио квалитетно побољшање, су следеће:
дефинисање зарада без утврђивања распона коефицијената по групама послова отвара могућност злоупотребе и непоштовања основних критеријума за утврђивање коефицијента, као елемента зараде – стручност, односно степен квалификације; сложеност посла; одговорност; радно искуство.
драстично смањено право запосленог на зараду за време док не ради због опасности по здравље или живот – са просечне зараде на 65% просека;
супротно члану 53. Закона о БЗР, осигурање запосленог за случај повреде на раду или професионалног обољења, уместо као обавеза послодавца, уговорена само као могућност;
нејасна и контрадикторна одредба о увећању зараде по основу минулог рада (0,5% за све године стажа, а код последњег послодавца 0,4%);
уговорена обавеза извршавања неких послова за време штрајка и тамо где није обавезно уговарање минимума процеса рада…
Ово су само најважнији од разлога који нам нису дозволили да станемо иза оваквог уговора. Надамо се да ће и надлежно Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, помно размотрити текст уговора и, у складу са својим законским овлашћењима, инсистирати на његовом терминолошком и садржајном усклађивању са позитивним законским прописима.
Време и пракса ће показати ко је био у праву.
УГС НЕЗАВИСНОСТ
Бранислав Чанак, председник
ГС ИЕР НЕЗАВИСНОСТ
Милорад Пановић, председник
[divider]