Удружени синдикати Србије “Слога” као и већина грађана Србије информацију о увозу хлеба и пекарских производа примила је са изузетно великом забринутошћу јер је “хлеб” свуда у свету одувек стратешки производ од националног интереса за државу.
Кад се све то узме у обзир, просто се намеће питање Дирекцији за робне резерве и Министарству пољопривреде шта је са квалитетном домаћом пшеницом и да ли је држава уопште има у робним резервама и колико?
Ако је нема, где је и коме је извозимо и по којој цени?
Писање „Политике“ да су векне хлеба највише стизале из суседних земаља, просто сугерише о томе да је власт у корупционашкој сарадњи са увозничким и извозничким лобијем који је Србију претворио искључиво у потрошачко тржиште, притом уништио српску пекарску индустрију, мале пекаре, а самим тим и радна места у тој грани привреде.
О самом квалитету увозне пшенице и утицају адитива на здравље потрошаче да и не говоримо, јер нико никада није узимао озбиљно контролу хране која се увози, чега смо сви сведоци по аферама које избијају с времена на време у јавности.
Очигледно је ово тема која тражи дубоку анализу због чега се ово догађа, а самим тим и веома озбиљне одговоре, јер је Србија произвођач пшенице на преко 500 000 хектара земље и са том количином она никада не би морала да увезе ни један грам неког пекарског производа, већ напротив да има суфицит од извоза.
Информативна служба
…