Nekako se ustaljilo mišljenje da je „u redu“ da vas poslodavac zlostavlja na radnom mestu jer on/ona je vas „šef“ na hijerarhijskoj lestvici je „iznad vas”, da to tako “treba da bude“ i sl.
Ljudi više nisu ni svesni u pravoj meri kada ih maltretiraju i mobinguju na poslu. Na žalost, svesno je njihovo zdravlje koje snosi posledice tih iživljavanja naših „gazda“ .
Zapazila sam da mnogi, gotovo svi poslodavci ne vole kada moraju da vam daju platu (ako taj novac daju iz sopstvenog džepa) i to ih toliko frustrira da moraju da vas izmaltretiraju ili par dana pre nego što vam daju platu ili tog dana kada vam je daju.
Istresaju se na radnike, gunđaju bez razloga ili zbog neke gotovo bez razložne sitnice.
Sve u svemu, “voleli bi oni da im radimo besplatno i još po mogučstvu da im platimo zato što radimo”.
Mozemo li dobiti platu a da nam ne presedne i da se tog dana ne osećamo loše, kao totalni neradnici koji ništa dobro nisu sposobni da urade i čiji rad ne valja?
Međutim, to je i cilj šikaniranja da obezvrede naš rad, da učine da mislimo i da osećamo da naš rad ne vredi novca kojim nas plaćaju.
Na taj način nas poslodavci terorišu i ćine da doveka ćutimo i trpimo loše uslove rada i mizerne plate.
Pisem ovo kako bi ljudi postali svesniji mehanizama koji poslodavci koriste da nas drže potčinjene i pod kontrolom.
Sledeći put kada vaš šef pokuša sa obezvredi vaš rad i počne da vam nabraja šta sve nije uredu u vašem radu… saslušajte ga pazljivo, a onda ga pitajte “A sada mi recite šta je to dobro u mom radu? Jer kada umete da delite kritike, verujem da umete da dajete i pohvale.“
Malo je drsko, a opet kulturno i logično.
Verujte mi, zbunićete ih, a ujedno i sačuvaćete vaše dostojanstvo i dobiće te malo duševnog mira.
Probajte!
Autor je Marija Kiš, poverenik Sloge
—-