Београд, 3. август 2015. – Удружени синдикати Србије „Слога“ изражавају све већу бојазан да ће отпуштањима у јавног сектору највише страдати запослени са дугогодишњим радним стажом и они пред пензијом, а најмање партијски кадар упошљен последњих година по локалним самоуправама и по разним државним агенцијама и министарствима.
На ову сумњу указује и сам начин на који је донет и усвојен Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору.„И овај закон је донет на брзину, у јеку годишњих одмора, потпуно нетранспарентно и без сагласности синдиката као обавезних социјалних партнера, али и без озбиљне расправе и мишљења јавног дискурса“.
Оно шта нас такође брине је то што Влада рачуна на сиромаштва као кључни фактор у отпуштањима и страху запослених да могу остати без ичега.
Зато нас и не чуди изјава министра просвете Срђана Вербића да су „плате у просвети такве да би сви којима би било понуђено да посао напусте уз отпремнине то прихватили“, што ми као синдикат за разлику од других синдиката апсолутно не подржавамо.
Слога сматра да су за спровођење било каквих озбиљнијих реформских мера потребне године озбиљног рада, понекад и деценије, а не месеци како се то данас помпезно од стране појединих политичара из власти најављује.
Управо због овог се оправдано бојимо да ће се и после отпуштања наставити упошљавање кадрова по препоруци партијских књижица, док ће они са 50 година живота и више остати без посла, али и шансе да га поново нађу.
Грађани Србије добро знају да ће се финасирање социјалног програма званог „отпремнине“ спровести од новца Светске банке која је недавно одобрила петогодишњи програм вредан више од две милијарде долара, као подршку Влади Србији у реформама, између осталог и отпуштања у јавном сектору.
Удружени синдикати Србије „Слога“ стога сматрају да су управо због ове чињенице, да ће се отпуштања финасирати кредитом који ће оптеретити све грађане, а и саме отпуштене – синдикати, запослени и грађани кроз стручну јавност и анализе обавезани да се питају и учествују у одређивању максималног броја запослених у јавном сектору, колико он стварно износи у прецизним бројкама и где га тачно и у ком облику има.
За сву нашу бојазан да ће будућа реформа отпуштања бити лоша по поштене и вредне раднике постоје чињенице које се не могу ни на који начин оповргнути, а између осталог је и то да се свакодневно у јавности појављују афере сумњивих запошљавања стручних кадрова, за које се касније успостави да су партијски, корупционашки и непотистички кадар, или само старлете које се узгред за своју „стручност“ неосновано награђују и дипломатским пасошима.
Информативна служба