Да је живот радника чији кућни буxет пуни српски минималац далеко од достојанственог, сасвим је јасно и неспорно је да се с 21.000 динара месечно мора свакога дана водити битка за пуко преживљавање. Како то изгледа добро зна око 400.000 запослених у Србији, колико их прима минималну зараду.
А шта такви могу са својим примањима? По подацима званичне статистике о просечној потрошачкој корпи (за три члана), за становање, које укључује тршкове за воду, струју, гас (и друге енергенте), треба издвојити 13.170 динара. Дакле, када онај ко прими „минималну” 21.000 динара подмири те трошкове, остаје му 7.830 динара. За те паре може месечно свакога дана купити полукилограмски хлеб од 40 динара, за шта ће му требати 1.200 динара. Из радње може донети и 30 литара млека (2.100 динара), пет килограма свињских ребара с костима по 350 динара (1.250 динара), десет килограма јабука (700 динара), два килограма лимуна (450 динара), по десет килограма кромпира (500 динара) и парадајза (700 динара), пола килограма кафе (500 динара).
И ту се списак завршава, иако је на њему само мањи део намирница које чине просечну потрошачку корпу, а која је, по последњим подацима, у мају вредела 67.000 динара. Иначе статистика је срачунала да храна и безалкохолна пића из те корпе стају 26.550 динара те радник који на крају месеца кући понесе минималац, ако је то једини прилив у кућни буyет, не би могао хранити породицу ни по „српском просеку”, а камоли да јој обезбеди достојанствен живот. Чак и када се узме у обзир минимална потрошачка корпа, по којој је утврђивана најнижа цена рада, плата од око 21.000 динара није довољна за храну и становање јер само те ставке у корпи стају 22.695 динара. Трочлана породица с једним запосленим уз минималац може да заборави не само на лечење, културу, одећу, обућу, превоз… већ и на сите стомаке.
У Србији чак 400.000 запослених прима минималну зараду, али синдикати напомињу да, поред тога, иако постоји одлука за исплату минималне зараде, за више од 50 одсто оних који би требало да је примају та зарада по више месеци није ни исплаћена. Наши радници у просеку раде дуже него радници из других европских, много развијенијих земаља. По процени синдиката, у Србији се ради више од 40 сати недељно, што је законом утврђено оквирно радно време, чак до 49 сати. За минималну зараду у Србији сада може да се купи око 174 евра.
У Србији се минимална цена радног сата сада креће око једног евра – 121 динар, у Луксембургу 11 евра, Француској 8,28 а у Немачкој 7,72. Иако се разлике у минималним платама чине прилично велике, када се посматрају према паритету куповне моћи, односно када се узму у обзир разлике у ценама, упућени тврде да је однос између најмање и највеће минималне плате у Европи 1 : 4.
Нето износ минималне зараде у Србији исплаћене у мају био је 20.328 динара за 168 радних сати, у јуну 21.296 динара за 176 радних сати, а јулска је 22.264 динара за 184 сата.
„Слога” изражава бојазан да ће, уколико се такав негативан тренд настави, све више српских радника, бежећи од сиромаштва, потражити бољи живот ван Србије.
[divider]Закон за депресију
Удружени синдикати Србије „Слога” оцењују да је Закон о раду уназадио радничка права и, уз економску кризу и мере штедње, повећао степен опште депресије у друштву. Његовом применом запослење у Србији на неодређено време постало је мисиона именица, запослење по уговору срећа равна лутрији, надничење и рад без пријаве врста обичајног права, а висина плате и пензије средство за пуко преживљавање.[divider]