Beograd, 24. jul 2016. -[divider]Prema ekonomskoj teoriji, bankrot je poslednja faza privredne krize. Kada država nije više u stanju da redovno isplaćuje plate i penzije svojim građanima, da vraća ranije uzete zajmove, a samim tim i da se iznova zadužuje, onda se to zove bankrot. Sve ostalo je čista manipulacija i demagoško ispiranje svesti.
Leka Bankrot
Prvi bankrot smo doživeli raspadom SFRJ, kada dinar gotovo nije vredeo ništa, kada je država besomučno štampala novac bez pokrića, a cene svih proizvoda u prodavnicama se menjale na veći iznos iz sata u sat.
Drugi, doživesmo u SRJ, kada smo u 21 vek ušli sa mizernim zaradama, koje su se predhodno topile iz meseca u mesec, jer je država kasnila sa isplatom po nekoliko dana u svakom predhodnom mesecu, što je na kraju rezultiralo dugovanjem i po nekoliko desetina isplata penzija i plata.
U poslednjoj, ovoj sadašnjoj, živelo se nešto malo bolje. Rodila se neka nada. I banke su počele da daju kredite građanima – reklo bi se “krenulo”. I tako sve do 2012. godine i čuvene rečenice “sprečili smo bankrot”.
Snažno potpomognuti svojim glasnogovornicima iz Fiskalnog saveta, mlađanim Rajićem i vremešnim Savićem, već pune četiri godine ne prođe dan da nam neko od političara u vlasti ne ponavlja tu čuvenu mantru o sprečavanju bankrota.
Evo, tri meseca je prošlo od održavanja vanrednih izbora, a vlade još nema. Premijer u tehničkoj vladi, Aleksandar Vučić, poručio nam je juče da ne može da formira vladu koju on sam ne bi mogao da podrži.
“Ako uspem da je formiram, formiraću je, ako ne uspem, formiraće je neko drugi koga ću ja predložiti” – rekao je mandatar Aleksandar Vučić.
Ovim se san srpskog građanina o normalnom i boljem životu pretvorio u lakrdiju, u indijsku seriju bez kraja, u režiji Vlade, MMF-a i Svetske banke, a obećanja o standardu se iz meseca u mesec odlažu za koju godinu više.
Poslednje obećanje o osetnom boljitku koje smo čuli je da će nam biti bolje tek tamo negde 2025. godine.
I tako se opet vratismo na bankrot. Možda bankrota, onog državnog još uvek nema, ali ličnog, onog građanskog, našeg, zasigurno ima.
Neretko, da bi prevarili svoje poverioce mnogi ljudi iz takozvanog biznisa namerno odlaze u bankrot. Prezaduže firmu, proglase bankrot, a onda otvore novu i tako u…
Sve nekako miriše na to!
[divider]