Izvor: Danas, 24. Jul 2016.
Autor: LJ. Bukvić[divider]Za šest godina koliko južnokorejska kompanija Jura korporejšn posluje u Srbiji, urađeno je na desetine inspekcija u fabrikama u Nišu, Rači i Leskovcu, a u izveštajima koje nam je posle dva meseca čekanja poslalo Ministarstvo rada, navodi se da se 26 zaposlenih žalilo, kao i da se samo u jednom slučaju radnik inspekciji obratio u trenutku dok je radio u Juri.
Bilo je i nekoliko zahteva sindikata, koji su se žalili na zabranu organizovanja.
U izveštaju inspekcije rada navodi se i da je u tri navrata inspekcija kaznila Juru zbog propusta sa 300.000 dinara, a Ministarstvo rada potvrdilo je Danasu da je tokom aprila 2013. fabrika Jura u Nišu donirala Inspektoratu za rad dva automboila, marke Kia ceed i to, kako se navodi u odgovoru, isključivo za „unapređenje i poboljšanje rada Inspektorata za rad, odnosno terenskog rada inspektora“.
Prema izveštajima inspektora za rad u Nišu, Kragujevcu i Leskovcu, od 2010. do danas inspekciija je dobila na desetine zahteva zaposlenih,. Konkretno, u Rači 17 radnika Jure je tražilo da inspekcija reaguje različitim povodima, najviše zbog nepoštovanja ugovora o radu, dok je u Nišu takvih pojedinačnih zahteva bilo devet, uz jednu anonimnu.
U većini slučajeva zahtevi su odbačeni, jer zaposleni u Juri koji su se žalili inspekciji nisu kasnije podnosili zahtev za odlaganje izvršenja rešenja za donošenje pravne presude a to je jedina mera koju, kako navode, inspektor rada može da preduzme ukoliko se osoba žali nakon što joj je prestao radni odnos.
Prema navodima Ministarstva, prva inspekcija u fabrici Jura korporejšn u Rači bila je 27. jula 2010. i to na zahtev Samostalnog sindikata, gde se jedna od zamerki odnosila i na zabranu organizovanja sindikata.
– Istinitost navoda da je zabranjeno sindikalno organizovanje nije mogla da se utvrdi, jer je poslodavac kategorično negirao takve navode – ističe se u odgovoru Ministarstva. Poslodavac je, kako se tvrdi, isto tako reagovao i na navode da je bilo primene ponižavajuće fizičke sile. Da nikakvog maltretiranja nije bilo inspektoru za rad su, osim poslodavca to, kako se navodi u izveštaju, potvrdili i zaposleni.
Tokom šest godina koliko je Jura u Rači, inspekciji rada se žalilo 17 radnika, ali u Ministarstvu ističu da su se svi podnosioci žalbi za zlostavljanje na radu i mobing, inspekciji žalili nakon prestanka radnog odnosa, osim Mirjane M. Kako tvrde u Ministarstvu, po Zakonu o radu Inspekcija je nadležna samo za zaposlene, ne i one koji nisu u radnom odnosu.
Podsećamo da je ministar rada Aleksandar Vulin 29. aprila, na dan kada je objavljen prvi tekst u našem listu o lošem odnosu poslodavca prema radnicima u Juri, rekao da je „bilo
manjih nepravilnosti“, kao i da se nijedan radnik nije obratio isnpekciji dok je bio zaposlen.
Međutim, slučaj Mirjane M. pokazuje da se to ipak desilo. Ona je prijavila šeficu za maltretiranje, a inspekcija je njen zahtev, kako kažu u odgovoru, pozitivno rešila, te je radnica posle bolovanja vraćena na prvobitne poslove. Kako su Danasu ranije rekli predstavncii sidnikata iz Kragujevca, u nekoliko slučajeva dešavalo se da Jura vrati na posao radnike, ali ih potom otpusti. Nekoliko njih se i danas sudi sa Jurom.
Iako je veći broj zahteva odbacila, inspekcija rada u nekoliko slučajeva je, ipak, „presudila“ u korist zaposlenih. Tako je u Jurinoj fabrici u Rači, inspekcija rada u tri navrata morala da kazni kompaniju iz Južne Koreje i to po zahtevu Marine M. sa 100.000 dinara, i u slučaju zahteva Neve O. i Vere P. sa 200.000 dinara. Odgovorna lica u fabrici su takođe kažnjena sa 5.000, odnosno 10.000 dinara. Svi ovi slučajevi završili su kasnije na sudu.
Inspekcija navodi i primer Marine S, koja se nakon trudničkog i porodiljskog bolovanja vratila na posao u službu računovodstva u Rači. Međutim, poslovodstvo je tu službu premestilo u Niš, te je Savićeva zbog odbijanja da dođe na posao u Niš dobila otkaz. Kako udaljenost radnog mesta zakonom ne sme da bude veća od 50 kilometara od mesta stanovanja, u ovom slučaju je pokrenut prekršajni postupak.
Sudeći prema izveštajima inspekcije u Nišu, većih nepravilnosti nije bilo. Tako su dva zahteva zbog zlostavljanja radnika tokom 2012. i 2014. od kojih je jedan bio anoniman – odbijeni.
I inspekcija u Leskovcu, prema izveštaju Ministarstva rada, tvrdi da po pitanju zlostavljanja na radu nije bilo pisanih prijava radnika, osim što su „zaposleni kojima je prestao rad, tek po prestanku rada navodili da su trpeli neki vid mobinga“.
Tokom nekoliko nadzora inspekcije u fabrici u Leskovcu uglavnom nisu utvrđene veće nepravilnosti, ističe se u izveštaju, a jedina konkretna zamerka odnosila se na to da poslodavac mora da obezbedi uslove za rad na mestu koje se ocenujue kao visokorizično. Sve do 2. maja, kada je već u medijima objavljeno nekoliko tekstova o stanju u Juri, u izveštajima inspekcije ne navodi se da je bilo razgovora sa zaposlenima o tome da li su im povređena prava. U zapisniku inspekcije od 2. maja navodi se i spisak 12 zaposlenih sa kojima je inspektor rada tog dana razgovarao, a koji su potrvdili da nisu doživeli neki vid zlostavljanjana radu ili seksualno uznemiravanje.
U izveštaju inspektora tri dana pre toga, navodi se da u Leskovcu u fabrici postoji i Savet zaposlenih koji ima 13 članova, koji se sastaje jednom mesečno i koji, kako se navodi u izveštaju Ministarstva, nije prijavio slučaj radnika koji tvrde da je zlostavljanja na radu bilo.
I sudovi ćute
Naš list je pokušao da dođe do podatka koliko su sporova radnici Jure pokrenuli pred domaćim sudovima. Poslali smo još 13. maja zahteve po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama sudovima u sva tri grada gde rade fabrike južnokorejske kompanije, Kragujevcu, Rači i Leskovcu. Međutim, ni posle dva meseca odgovor nismo dobili.
Savet zaposlenih samo na papiru
Prema izveštaju inspektora rada u Leskovcu od maja 2014, u ovoj fabrici je donet Pravilnik o izboru, organizaciji i ciljevima Saveta zaposlenih, u čiji delokrug spadaju pitanja ekonomskog i socijalnog položaj aradnika, uslovi rada, bezbednost i zdravlje na radu, međuljudski odnosi i zlostavljanje na radu Međutim, jedan od sagovornika Danasa koji radi u ovoj fabrici, tvrdi da Savet postoji samo na papriu, i bavi se samo nebitnim temama, poput sportskog dana i sličnog. Naš sagovornik tvrdi da nikakve ingerencije nema, niti mogu bilo koga da zaštite u firmi, niti im se bilo ko obraća za pomoć.
[divider]