Два месеца након постављања новог сајта и више од 50 000 отворених страна, наши недвосмислени ставови, као и наш рад у току сезоне годишњих одмора, доказ су да Удружени синдикати Србије „Слога“ на правом путу за повратак поверења радника у синдикалистички покрет и његову историјску улогу у одбрани радништва. Хвала свима који сте са нама, који нас подржавате, и још једном позивамо све раднике Србије да нам се без одлагања придруже у јачању Слоге као јединог и јасно дефинисаног изворног радничког покрета.
Погледајмо чињеницама у очи
Са развитком капитализма све више се заоштравају и класне супротности. Све је више сиромашних а све више богатијих, док са друге стране поверење у синдикалне организације драстично опада.
Стварањем такве климе , све је више социјално разрушених породица, инвалида и напуштене деце, а на улицама нам гине незапослена младост. И није чудо што је тако, јер је посла све мање и мање!
Досадашња борба наших радника је углавном усамљена и појединачна. За такво стање су највише криве радничке организације које себе називају синдикатима и које су својим аутизмом, статичношћу и кохабитацијом са влашћу дозволиле слабљење утицаја синдиката на социјално економска кретања у Србији.
Учестовањем у Социјално економском савету Србије, разним радним групама за израду закона, синдикати који себе називају репрезентативним, мада није јасно на основу чега то тврде, дозволили су да их економски моћници широкогрудо прикажу као фактор у демократском процесу одлучивања што то није!
С друге стране, у жељи да постане чланица ЕУ, да поврати изгубљено међународно поверење, држава Србија наставља са издацима који превазилазе њену економску снагу. Уместо рационалне политике и опоравка њених економских ресурса, под плаштом реструктуирања, наставља се са распродајом свега стеченог што су радници Србије знојем стварали. Политичари који пре десетак година нису имали ни за поштен бурек, данас имају комплекс фабрика и предузећа, а њихова деца се школују у најеминентнијим европским и светским школама.
Велике фирме и предузећа, некадашњи поноси српске индустрије распродају се буд зашто, разним сумњивим типовима са сумњивим капиталом. И не само то, већ се континуирано наставља са задуживањем и узимањем кредита које ће враћати генерације грађана Србије и њихове деце.
Већ данас се говори о другачијим синдикалним организацијама, а већ сутра ће се говорити још више. Нема ефикаснијег начина него да се са једног места да знак да целокупно радништво на принципима солидарности изађе на улице тражећи остварање својих праведних захтева. Синдикат Слога се омасовљује, не зато што ми то желимо већ зато што то радници желе.
Данас у овој сложеној ситацији, свако одвајање од реалности може бити фатално. Догађаји нас стављају на испит, а свако самостално деловање многобројиних струковних синдиката неминовно води у разводњавање, јер борећи се за уске струковне интересе, радници губе свест о солидарности и емпатији, па уместо борбе против интереса капитала долази до огорчене међусобне борбе, што је увек у корист послодаваца.
На крају, да поновим мој лични став и став нашег синдиката поводом најављених измена закона о штрајку: Када неко недељама или месецима својим радницима не исплаћује плате, шта остаје јадном и несретном раднику него да прибегне штрајку. И зато ће Слога штрајковати када код је то потребно, без обзира на писане и неписане законе. Нама је радник и његово право на првом месту.
Хвала, живели и Сложно!
Жељко Веселиновић, председник УСС Слога.