Београд, 5. септембар 2014. — Од како је Агенција за приватизацију објавила на свом сајту јавни позив за прикупљање писама о заинтересованости инвеститора за приватизацију 502 предузећа, свакодневно се одржавају састанци са субјектима приватизације, пословодством и синдикатима како би се чуло и њихово виђење – шта они мисле о поступку приватизације и која су то најбоља решења.
Међутим, мишљење радника им је толико важно да састанци трају непуних 10 минута.
Тако је и током јучерашњег дана, Иван Ђукановић из Агенције за приватизацију Србије одржао два одвојена састанка са представницима синдиката “Слога“ из аранђеловачког “Електропорцелана“ и смедеревског “Желвоза“ који су дошли у Београд са својим пословодством.
Радован Петровић, председник синдиката “Слога Електопорцелан“ рекао је да је састанак у седишту Агенције за приватизацију личио више на протоколоран него радни, на коме би се више и подробније чула и њихова страна.
“ У непуних десетак минута саопштено нам је да ће приватизација ићи у складу са недавно донетим законима, и да се ближи 15 септембар када истиче рок за прикупљање писама о заинтересованости инвеститора за приватизацију“,каже Петровић.
Он додаје да им је речено да би након тога Агенција требала да Министарству привреде достави предлоге модела и метода приватизације за свако појединачно предузеће, након чега би оно донело одлуку о моделу и методу приватизације као и почетној цени.
“За нас би најбоље било када би се ишло у продају капитала, а не у продају имовине, уколико постоји заинтересованост јачих купаца, као и да се за оне раднике који се изјасне као технолошки вишак обезбеде средства за социјални програм, јер се запосленима у Електропорцелану сада дугује више од 17 плата“, истиче Петровић.
С друге стране,Владан Коцић,председник синдиката “Слога Желвоз“каже да је сада код радника страх још већи јер су им новим Законом о раду умањена права и да им је сужена могућност да било шта учине.
“Буквално су нам саопштили да је у току приватизација у складу са недавно измењеним законима и да све зависи од потенцијалних купаца или инвеститора. Директор нашег Желвоза је саопштио да постоји заинтересованост италијанског купаца за једну халу, што не видимо као неко добро решење за преостале раднике“, рекао је Коцић.
Он напомиње да би најповољније решење било оживљавање прозводње, али да и ту наде има све мање.
“Очекивали смо да се у оживљавање Желвоза укључи и ЖТП Србије, али се то није догодило и сада је већ извесно да ће нас третирати као технолошки вишак и усмерити на социјални програм. Оно шта је сада неповољно је да се некадашњих 300 евра по години стажа истопило на мање од 100, и да ће нам највероватније заостала дуговања претворити у акције чија ће се вредност постепено смањивати“, упозорава Коцић.
Он наводи и то да су до 1. априла радници предали дуговања која су им оверена у фабрици и да она износе од 350 до 400 хиљада по раднику, што је више од 17 заосталих плата.
Дакле, све је мање наде за раднике предузећа у реструктуирању, а све је већи страх од губитка посла.
Капитал, ентузијазам и енергија радника којом су годинама стварали своја предузећа је нестала и претворила се у протоколарни састанак државе и радника од свега десетак минута по предузећу.
Подсећања ради, на исти овакав састанак је недавно била и делегација Синдиката Слоге из прибојског ФАП-а.
Информативна служба УСС Слога