Извор: Н1, 22.08.2019.-
Марија Комазаец.-[divider]Да бисмо задржали возаче који масовно одлазе у европске земље, потребно је повећати и њихове зараде. Синдикати траже 1.200 евра, али како и сами кажу од тога нема ништа. Њихово упозорење да ће ГСП у престоници ускоро бити суочен са мањком возача, у управи тог предузећа одбацују. Кажу да их има довољно и да је број возача повећан.
Са друге стране, у транспортним фирмама муку муче са мањком возача камиона. Жале се да испоруке робе већ касне због тога, а грубе процене говоре да Србији недостаје 7.000 возача.
Робу и путнике у Србији неће имати ко да вози у будућности? Са несташицом овог кадра Србија се бори годинама, а у последњих неколико година све већи број наших возача вози европским друмовима. А услови се не поправљају, тврде у Синдкату возача Слога.
„Први и основни разлог је новац, ниске плате које су у Србији. Други су услови рада, јако лоша возила и треће мобинг који ти радници свакодневно доживљају од послодаваца“, каже Небојша Алексић из Синдиката Слога.
Поред бољих услова, возачи који оду у европске земље немају тешкоће око радних дозвола, јер државе у које одлазе брзо обезбеђују папире. А у Европу ће отићи још већи број возача јер ће од септембра Градско саобраћајно предузеће Београд напустити око 350 радника, кажу у синдикату Слога. И додају да то предузеће и сада има недовољно возача.
„Када причамо о систематизацији у ГСП нема недостатка возача и мајстора. Међутим, фактичко стање је такво да нам фали још хиљаду возача и 300 мајстора. Тренутно на позицијама ради око 1.700 возача и 300 мајстора, све остало је страначки кадар распоређен на административне послове. Возачи у ГСП имају плату 45 хиљада и на то неке додатке. И изађу на око 60 хиљада, али не сви. Ја сам предлагао да се плата возача повећа на хиљаду евра, али од тог нема ништа“, каже Алексић.
У ГСП, међутим, кажу да Београђани немају разлога за забринутост, јер је упркос тешкој ситуацији у струци и у Европи, обезбеђено је довољно возача. Њих 2.756 што је повечање у односу на март ове године када их је било 74 мање.
Да им је мањак возача пробчлем признају у транспортним компанијама. Они су чак предлагали да финансирају опремање саобраћајних школа за обуку у тим категоријама, али њихов предлог је одбијен.
„Тренутно годишње упишемо 90 ученика и могли би још толико да упишемо, а тако је вероватно и у другим саобраћајним школама, деца воле то занимање, али формално образовање које ми пружамо неће решити тај проблем на брзину“, каже директорка ГСП школе Марија Вучинић.
О повећању броја ученика на саобраћајним смеровима одлучује Министарство просвете.
Још једна препрека бржем решавању проблема и то што из саобраћајних школа излазе возачи са Ц катергоријом, а за добијање Д и Е категорије, возаче аутобуса или камиона са приколицом, потребно је да сачекају 21. годину.
„Неформално образовање су ти курсеви. Постоје неки предлози да се на тај начин допуни број возача. То можда и може да повећа број возача, али колико је то безбедно ја нисам сигурна“, каже Вучинић.
Није само проблем превоз путника, него и превоз робе. Многи трговци већ се жале да им одређени производи нису достављени на време, а од произвођача добијају објашењење да робу нема ко да довезе.
Камиони транспортних предузећа стоје, не због тога што нема посла, већ зато што нема ко да их вози. А постављају и питање – ко ће возити и нашу робу из Србије?
[ae-fb-embed url=’https://www.facebook.com/SindSloga/videos/1106034633117976/’ width=’700′]
.