Преговори о повећању минималне цене рада за 2020. годину између такозваних репрезентативних синдиката, Уније послодаваца и државе кроз институцију Социјално економског савета (СЕС) који су почели јуче све више добијају примесе гротеске, искривљење слике стварности и опште лакрдије у којој данас живимо.
Повећање минималне цене рада која би наводно требала да буде за две до три хиљаде динара више на месечном нивоу у односу на садашњу која износи бедних 155,3 динара (нето) по радном часу, недовољно је за пуко преживљавање, а камоли за живот достојан човека.
Истичемо да преживљавање све више изазива застрашујућа осећања код грађана који раде за минималац, јер Србију посматрају као кавез из кога треба што пре побећи.
За овакво стање је најодговорнија власт која живи у надреализму и ренесанси својих “златних година”, правећи у сваком сегменту од државе “Версајску палату од стиропора”, по идејама архитекте коме је Потемкин очигледно узор.
Одговорност за сиромаштво и лош положај радника имају и такозвани репрезентативни синдикати, социјални партнери државе и власти, Савез самосталних синдиката Србије и УГС Независност, које позивамо да преиспитају своју улогу “статиста” у СЕС-у, будући да својим учешћем у преговорима дају легитимитет властима и послодавцима да уназађују права и социјални стандард радника.
Информативна служба
.