ПИШЕ: Владимир Радосављевић, потпредседник Слоге
Несумњиво је да је скорашњи неуспели пуч у нашем синдикату резултат незадовољства неколико чланова Главног одбора и бивших функционера којису у последњих неколико месеции згубили позиције и привилегије за којесу, верујем, мислили да су доживотне?! Без подршке већинечланова ГО они су покушали да преотму УСС Слогу на апсолутно незаконит начин, неутемељен ни у једном акту синдиката, члану Статута или уз већинску одлуку било ког његовог органа.
Владимир Радосављевић
Неуспели пуч је представљао кулминацију њиховог незадовољства. Како су олако ушли у реализацију тог покушаја, тако су и прошли. Скоро стопроцентна осуда синдиката чланица тог чина, и подршка коју су упутили легално изабраном председнику Жељку Веселиновићу и члановима ГО који нису учествовали у овој ујдурми, довела их је у ситуацију да су овим једино успели сами себе да искључе из Слоге.
Хвала им на томе!
Цела прича ће коначни расплет добити на суду, због чега не бих желео да се налазим у кожи оних који су, лажно се представљајући, фалсификујући туђе потписе и документе, довели у заблуду надлежно министарство, банку у којој УСС Слога има рачун, и целокупну јавност. Уз то треба додати и злоупотребу не малих средстава које су пучисти, одмах после пуча, поделили међу собом. Ради се о више од 200 000 динара, али и материјалним средствима синдиката (неовлашћена узурпација аутомобила, пословног простора, ангажовање трећих лица у име УСС Слога итд).
Чиме су ти људи били незадовољни? УСС Слога је најмлађа републичка синдикална централа у Србији, формирана од неколико синдиката чији су лидери на основу тога заузели и одређене функције у синдикату. Уз те функције, за себе су обезбедили и одређене привилегије. Сразмерно висини чланарине својих синдиката које су у Слогу уносили, они су део узимали за себе, као функционерски додатак. У почетку, док је синдикат био мали, и тек се развијао, то је тако и могло да функционише, и на тај начин су, као потпредседници, све време имали повелике апанаже. Међутим, такав метод је постао неодржив са развојем и омасовљењем УСС Слога. Задовољени својим позицијама ти људи нису имали интерес да се ишта мења или дешава, па чак и да Слога расте. Али, расла је, расла и нарасла до респектибилне организације, са великим бројем чланова, све већим утицајем у друштву и медијима.
То је постигнуто највише пожртвованим даноноћним радом Жељка Веселиновића, али и неких нових активиста који су се у међувремену појавили у УСС Слога, са свежим идејама и предлозима у циљу изградње Слоге у прави и беспоштедни синдикат кад је у питањузаштита радника. Паралелно, радници су то почели све више да препознају, и нови синдикати су почели да ничу свакодневно. У свему томе, унутар УСС Слоге почели су да се истичу појединци чије су идеје, агилност али и спремност на практично ангажовање и активно учешће у свим акцијама УСС Слога све више долазиле до изражаја и , с правом, потпуно засенили поједине функционере УСС Слоге који су, учаурени и задовољени својим позицијама, постајали неприметни и све више, бескорисни. Са јачањем и ширењем Слоге брзо се показивало који људи, затечени на одређеним функцијама или положајима, нису имали спсобности неопходне да би се на њима и задржали.
И тако се десило да је неколико њих, током тог периода, изашло из Слоге. Ових дана пратим неке коментаре оних који то тумаче као самовољу Жељка Веселиновића, који их је искључио или сменио. То једноставно није тачно. Свим људима који се у тим коментарима помињу, на ГО или Председништву је једноставно констатована смена или искључење из синдиката према којем нису испуњавали основне обавезе (обавеза уплаћивања чланарине, на пример, и најчешће). У овоме је најважније констатовати следеће: ради се о онима који су својим чињењем или нечињењем, у складу са Статутом, сами себе довели у ту позицију! Такође, у складу са Статутом, из организације су искључени или смењени. Такође, то је урађено на састанцима легалних и за то овлашћених органа синдиката. Тачно је да један тадашњи потпредседник тражио на тим састанцима да се уместо констатовања, гласа о тим људима. И гласано је, и изгласане смене или искључења. Исти је, по обичају, приликом таквих гласања углавном био уздржан. То му је манир. Ваљда да би после извесног времена могао да паметује како он (зависно од ситуације) или јесте или није био за ту одлуку. Због таквих сам инсистирао да у Статутима синдиката у којима сам до сада био, стоји да су чланови органа дужни по сваком питању да се изјасне искључиво ЗА или Против.
Синдикални лидер не сме да буде уздржан. У којим то ситуацијама он може да буде уздржан? Ја за такве ситуације, у 20-тогодишњој синдикалној каријери, не знам! Предложићу и да се у Статут УСС Слоге унесе таква измена.
О „уздржаном“ ћу писати у следећем тексту, јер разлаз између нас и њега представља ЕПИЛОГ ових догађаја…