ПИШЕ: Владимир Радосављевић
Горњи Милановац, 24. јун 2014.године – Од 18-21.јуна учествовао сам у раду VIII Регионалне конференције синдиката металаца југоисточне Европе који је одржан у Охриду, под покровитељством синдиката металаца Каталоније, Шпанија. У раду конференције учествовало је близу сто представника синдиката из Бугарске, Хрватске, Македоније, Босне, Космета, Албаније, Црне Горе и Србије .
Теме конференције су биле – „Улога синдиката у региону у процесима интеграције у ЕУ“ и „Незапосленост и несигурни облици запошљавања“.
Овакве прилике су изузетне јер имамо прилику да разменимо искуства и обавестимо се о стварном стању у области света рада у државама у нашем окружењу, а нарочито у међусобним непосредним контактима, по кулоарима и ван редовних активности и испланираних тема. У најкраћем, моји утисци са ове конференције су следећи:
– сви учесници су дошли из земаља чије се Владе залажу за улазак њихових земаља у ЕУ;
– све те Владе су исказивале крајњу неспособност када је требало усвајати одређене стандарде ЕУ, а нарочито системске промене за јачање институција, спречавање корупције и слично, као део поглавља ЕУ које су морали задовољити. Истовремено су показале и изузетну ефикасност када је требало усвајати прописе које су им налагали „страни инвеститори“, банкарски лоби и стране привредне коморе;
– свеједно на ком делу пута ка уласку у ЕУ ( Бугарска члан од 2007.год, Хрватска од пре годину дана, остали на путу, мање или више далеком од циља – уласка у ЕУ) стање привреде, запослености, стандарда грађана… је КАТАСТРОФАЛНО !
– Од државе до државе, сви параметри за упоређивање се разликују у неколико ( небитних) процената, али оно што је карактеристично за све је:драстичан пад производње, велика незапосленост, увођење радног законодавства којим се радници сасвим обесправљују, повећавање сиромаштва, реалан пад надница, смањење свих социјалних давања државе…
– На потпуно исти начин као што се то данас чини у Србији, пропагиране су предности „флексибилног запошљавања“, приватизације јавног сектора (обрачун са паразитима), фразе типа – лакшим отпуштањем до повећања запослености и сличне пароле. Међутим, ни у једној држави у којој је радно законодавство (пре свега Закон о раду) већ измењено у том смеру, ефекти нису ни близу најављиваних. Управо, сасвим су супротни, управо онако како ми, критичари тих измена, истичемо. Дакле, повећана је незапосленост, рад на неодређено време све мање постоји, а минималне и просечне наднице су у свим овим државама у драстичном опадању. Све прати и готово потпуно гашење малих и средњих предузећа. То је фактичко стање и резултат, и најбољи аргумент против оних који су наивно прихватили наметнуте мантре да су овакве измене ЗОР-а неопходне да би се повећала ефикасност привреде и помогло послодавцима. Напротив! Већина тих послодаваца која је поверовала да Влада брине о њима је пропала и затворила фирме.
– Зашто је то тако разумећемо можда из следећег: овакав ЗОР и сличне ствари не намеће ЕУ, већ мултинационалне корперације и крупни капитал. Они, где се појаве, гуше све „мале“ и домаћи послодавци брзо пропадају. А у остваривању циљева крупног капитала су политичари у свим овим државама били најагилнији. У свему осталом што је заиста долазило као потреба и захтев ЕУ – нису! Искуства наших колега чак показују да је ЕУ (кад ово кажем мислим на парламент ЕУ, њене одборе, органе и појединце) била једина инстанца којој је вредело жалити се и која је била у стању да локалне политичаре опомене да су у нечему претерали. Једноставно, за све те ствари су политичари незаинтересовани, али имају страх ако их неко из ЕУ опомене за нешто (због фондова, наравно). Закључак је да преко политичара представници интереса крупног капитала, често своје интересе заклањају иза захтева ЕУ, што често уопште није тачно. У немоћи да се другачије одупру бескрупулозним политичарима, наше колеге су јединог сарадника и помоћ (колико толико) успевале да остваре преко ЕУ. Дакле, оно мало што је могло да се спасе. А могло је врло мало.
– За моје пријатеље из синдиката Слога, ово искуство је било корисно пре свега као доказ да исказујемо исправне ставове према „реформама“ које се спроводе само преко леђа радника и народа. Свакако је од великог значаја и то што су учесници Конференције једногласно подржали закључке у којима се осуђује владајућа странка која уз помоћ свог сателита Вулина и његове тротинет странке континуирано спроводи притиске, омаловажавање, медијску контролу и прогон синдиката УСС СЛОГА.