Зрењанин – Београд, 24.11.2016. – Требало је 14 година да велика фабрика лекова не нађе лек за себе и да се угаси – банкротира. Агонију радника Југоремедије држава Србија није почела да испитује, иако је то једна од 24 спорне приватизације чије је преиспитивање захтевала Европска унија.
У трагању за што бржим уништењем ове, некад велике, фабрике било је свега: приватизације,поништења приватизације, радничког управљања, узимања кредита, рефинансирања кредита, стечаја, а ових дана је финализовано банкротом.Банкрот је врхунац стечаја, шлаг на стечају, закључана врата фабрике, то је ситуација која прекида сваку наду за опоравак фабрике. Оно шта долази после банкрота је ликвидација. Сва покретна и непокретна имовина се продаје, а од прикупљених средстава се намирују повериоци.
Ова фабрика је некада значила много за стабилност Зрењанина и средњобанатског округа. Од 2002. она је постала плен појединцима, из разних политичких партијакоји су се нашли у власти. Свака власт у последњих 14 година дала је свој допринос како би уништила ову фабрику и њено радништво. Овај политичко економски концепт не штити раднике него удовољава апетитима олигархије.Притајени неолиберални приступ не да се сакрити испод провидне и вештачке демократије.
У временима у којима је Југоремедија била профитабилна фабрика, радници су имали високе плате. Капиталистичко неолиберални преврат политичких ветрова, дао моћ појединцима над радништвом. Прво уништи радницима фабрику и народу платежно доступне лекове, а онда отвори више мањих, приватних фабрика с истом производњом, с минимално плаћеним радницима и скупим лековима за народ.
Радништво и грађанство могу да певају: „Ain’t no love in theheartofthecity (country) …“ или да се удруже и покушају да измене своју невољу.
Аутор: Мр. Дејана Патаки
…