Пише: Жељко Веселиновић, председник Слоге
Најаве да први потпредседник Владе Александар Вучић планира да ангажује економско-политичке стручњаке из Велике Британије и Француске, захтева од свих српских синдиката да хитно и озбиљно узму у разматрање њихов даљи опстанак, јер ће се њиховим ангажманом, метода лечења српске економске депресије сводити терапијом приватизације преосталих државних предузећа, пуном заштитом приватног капитала и смањивањем моћи синдиката!
Жељко Веселиновић
председик УСС СЛОГА
Према писању наше штампе, први потпредседник Владе Србије Александар Вучић, недавно је разговарао са двојицом британских политичара и стручњака, Стивеном Бајерсом и Питером Лилијем, о могућности да буду његови саветници за привреду.
Иако Бајерс и Лили потичу из два супротна табора, први је лабуриста, а други конзервативац, међутим, политичко-економски погледи су им идентични када су у питању могуће методе будућег лечења посрнуле српске економије.
Неке од првих мера које се могу очекивати од ових „стручњака“ биће: ликвидација и распродаја државних губиташа странцима, већа „присилна штедња“ и смањење потрошње на свим нивиома и престанак упумпавања новца у буџет.
На основу овога сасвим реално треба да очекујемо даља смањења свих државних субвенција; од издвајања за социјалну помоћ и образовање, до смањења државне станоградње и трошкова државне администрације.
Када су у питању синдикати, сасвим је реално да се против њих поведе прави рат, обзиром да ће обојица стручњака користити већ опробане методе њихове бивше премијерке Маргарет Тачер, познатије као „гвоздене лејди“, која је током свог мандата успела да умањи моћ британских синдиката, чије је руководство оптуживала да штрајковима подривају парламентарну демократију, економски учинак земље, а није се либила ни да их у парламенту назива “унутрашњим непријатељима“.
За време њеног мандата, чланство у британским синдикатима је опало – од 13,5 милиона на мање од 10 милиона чланова!
Како смо до сада, из године у годину, доста пута у јавности имали прилике од разних наших синдикалних лидера да чујемо најаве о врућим јесенима и синдикалним цунамијима, једно је сигурно. -Уколико Влада ангажује наведене „стручњаке“, радници и синдикати могу са сигурноћу да очекују либерално-конзервативни цунами, у којем ће многи изгубити своја досадања радна места, и наставак тренда смањењења досадашњих радничких права на свим нивоима.
Време је за престројавање у синдикалну левицу, јер је она једини могући одговор и заштита од претњи које нам долазе од владиног наглог заокрета према суровом неолиберализму, којег ми, у Удруженим синдикатима „Слога“, на жалост, изгледа једини видимо !
Радници, Сложно!