У свом ауторском тексту ”Пропаст реформи ”, објављеном 7. јануара на сајту “Пешчаника”, Миомир Миша Бркић, економски новинар, истраживач и аналитичар, у својој дубокој трансекономској медитацији, пун брига око реформи српског друштва и емпатије према министру привреде Саши Радуловићу и капиталу, анализира протекла два месеца и оцењује да их је “обележила грчевита борба антиреформског блока да очува статус кво, да се у Србији ништа не мења и да се економска политика настави по старом”.
Овај забринути новинар некада блиставе новинарске каријере, са малом рентијерском мрљом у виду главног и одговорног уредника Мишковићевог писаног таблоида “Пресс”, који се угасио и престао да излази истог момента када су сви схватили да је њихов миљеник рентирања Тадић изгубио власт, у досад још непознатом маниру испаљује гомилу писане глупости на рачун свих оних који се противе тобожњим реформама награђеног нам “реформатора године”, министра Радуловића.
И не би овај текст био вредан неке пажње да се његов аутор није усудио да све оне који се противе предложеним измена закона о раду – стрпа у исти кош, називајући их противницима реформи, рентијерима, односно клијентелом која се, како тврди -. боји да ће им реформе одузети наслеђену ренту и стечена права у разним друштвеним групама и слојевима, а рођени су, како каже – давно као паразити у социјализму, одрастали под окриљем популизма и школовали се уз државни интервенционизам.
Да ствар буде још гора, овај некадашњи Мишковићев “глодур” нас опомиње да “не треба подсећати да је пре десет година та Србија која се данас противи реформама убила реформатора који је озбиљно засекао у труло ткиво државе и друштва – Зорана Ђинђића, првог демократски изабраног премијера”.
Шта рећи на овакву инсинуацију осим да би се и сам аутор требао постидети!
Уз мало добре воље и времена проведеног на google-search, он се могао информисати о свим досадашњим догађајима везаним за критику Закона о раду. Даље, увидео би да се појам рентирања радне снаге у Србији уводи преко Агенције за запошљавање, а да је сам предлог измена закона финасиран и подржан од стране УСАИД-а и Америчке привредне коморе, организација које стоје иза реформатора Радуловића, министра који на свим скуповима пере руке од учешћа у креирању закона о раду и одговорност пребацује на Министарство рада. Притом Радуловић заборавља да је он понео титулу реформатора године и да је како и сам Бркић у тексту тврди – ”заслужан за покретање измена четири системска закона, о приватизацији и стечају и активном учествовању у изменама Закона о раду и Закона о планирању и изградњи“?!
Па, ко је ту луд?
Е, сад би и ми били још луђи, када би се даље упуштали у анализе очигледно рентираног писменог рада “на задату тему”, осим што на крају морамо да признамо да смо “ринтијери” који ринтају за најмање плате у региону и Европи за разлику од подобних економских аналитичара, рентијера за једнократну употребу.
Аутори су запослени у јавном сектору: полицајци, професори, наставници, лекари, чистачице…
Сродни линкови:
Андреа Јовановић – Одговор Миши Бркићу
Стефан Алексић – Туру радника господи за другим асталом